Autori studije su kreirali javno dostupnu bazu od nešto preko 100.000 najcitiranijih naučnika sveta, u kojoj se nalazi i osam srpskih naučnika, piše list "Danas".

Među njima je pet akademika: Ivan Gutman, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Dušan Teodorović, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimir Kostić, sa Medicinskog fakulteta UB, Zoran Petrović, sa Instituta za fiziku UB i Nikola Konjević, profesor Fizičkog fakulteta UB, a sem njih u ovoj grupi su i Magdalena Đorđević, sa Instituta za fiziku UB, Gordana Ćirić Marjanović, profesorka Fakulteta za fizičku hemiju UB i Livija Cvetićanin, sa Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Plasmanom u ovu grupu naši naučnici su svrstani među 1,5 odsto najbolje rangiranih u svetu.

Akademik Dušan Teodorović objasnio je da je sedam miliona svetskih istraživača rangirano je na osnovu više kriterijuma. Podaci o publikacijama i izvornoj citiranosti su preuzimani iz baze SCOPUS.

Metodologija rangiranja, koju su razvili istraživači sa Stanforda, kažnjava pojave veštačkog podizanja ukupnog broja citata, kao što je veliki broj autocitata i međusobno citiranje povezanih saradnika i kolega organizovanih u male međunarodne grupe (tzv. „farme citiranja“).

"Predložena metodologija vodi računa o broju autora na radu i pokušava da spreči lažna autorstva, odnosno dopisivanje na naučne radove onih koji nisu učestvovali u istraživanju. Značajno je istaći da nova metodologija rangiranja vodi računa o ukupnom broju citata, Hiršovom h indeksu, Hiršovom h indeksu modifikovanom zbog koautorstva, broju citata koje ima istraživač na samostalnim radovima, broju citata radova na kojima je istraživač jedini ili prvi autor i broju citata radova na kojima je istraživač jedini, prvi ili poslednji autor",ističe Teodorović.

On veruje da će predložena metodologija za rangiranje biti široko korišćena u svetu, zbog dosad najsveobuhvatnije analize naučnih rezultata, ali i zbog ugleda institucije koja stoji iza nje, piše list.