U Berlinu je u toku "Zelena nedelja", najveći međunarodni sajam poljoprivrede i šumarstva. Posetioce srpskog štanda mame tradicionalna srpska jela i pića: kvalitetne domaće rakije, stare petnaestak godina, ajvar, kisele paprike, krastavci...
U Berlinu je u toku "Zelena nedelja", najveći međunarodni sajam poljoprivrede i šumarstva, prehrambene industrije i pratećih grana privrede. Predstavljeno je 1.600 izlagača iz 56 zemalja, među kojima i Srbija.
Tradicionalna srpska jela i pića su se odavno potvrdila kao pouzdan mamac za publiku:„To su kvalitetne domaće rakije, stare petnaestak godina, zatim proizvodi poput ajvara, kisele paprike, krastavaca i sličnog", objašnjava Jasmina Miljković iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Pod njegovim okriljem Srbija se, baš kao i prošle godine, predstavlja na dopadljivom i dobro posećenom štandu od osamdesetak kvadrata. „Nama je bitno da budemo zapaženi, da smo prisutni, da održimo kontinuitet našeg nastupa i da ono što je dobro iz Srbije ovde marketinški promovišemo", kaže Miljkovićeva, a prenosi "Dojče vele"
To je naročito važno u kriznim godinama poput ove. Jer, međunarodna recesija nije zaobišla ni preduzeća iz Srbije, napominje Jasmina Miljković:
„Odražava se sve više i više u smislu da oni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji su u neku ruku luksuzna roba, na primer sveže voće i povrće ili voćni sokovi, polako gube svoje tradicionalne kupce na međunarodnim tržištima."
Istovremeno, manji budžet, Ministarstvo prisiljava da se novčanim podsticajima ubuduće usredsredi na razvoj profesionalne poljoprivrede:
„Profesionalni poljoprivrednici imaće na raspolaganju veća sredstva u odnosu na one poljoprivrednike kojima je to dopunska aktivnost."
Osim stecišta gurmana, berlinska „Zelena nedelja" je i mesto za biznis i politiku. Obilazak ministarske konferencije i stručnih skupova višestruko se isplatio za direktora beogradskih „Gradskih pijaca" Dragana Pušaru. Pijaca takozvanih proizvoda sa dodatnom vrednošću, samo je jedan od novih, upravo dogovorenih razvojnih projekata:
„U Beogradu bi trebalo da dobijemo jedno mesto na kome bi naši neposredni kupci i kupci iz inostranstva mogli da kupe autentične srpske proizvode, bilo da se radi o geografskoj oznaci porekla ili nekim drugim procesima sertifikovanog kvaliteta u proizvodnji hrane."
Prvi koraci u potrazi za strateškim partnerom u izgradnji takve pijace u Beogradu veoma obećavaju, zaključuje Pušara.
(MONDO)
Tradicionalna srpska jela i pića su se odavno potvrdila kao pouzdan mamac za publiku:„To su kvalitetne domaće rakije, stare petnaestak godina, zatim proizvodi poput ajvara, kisele paprike, krastavaca i sličnog", objašnjava Jasmina Miljković iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.
Pod njegovim okriljem Srbija se, baš kao i prošle godine, predstavlja na dopadljivom i dobro posećenom štandu od osamdesetak kvadrata. „Nama je bitno da budemo zapaženi, da smo prisutni, da održimo kontinuitet našeg nastupa i da ono što je dobro iz Srbije ovde marketinški promovišemo", kaže Miljkovićeva, a prenosi "Dojče vele"
To je naročito važno u kriznim godinama poput ove. Jer, međunarodna recesija nije zaobišla ni preduzeća iz Srbije, napominje Jasmina Miljković:
„Odražava se sve više i više u smislu da oni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji su u neku ruku luksuzna roba, na primer sveže voće i povrće ili voćni sokovi, polako gube svoje tradicionalne kupce na međunarodnim tržištima."
Istovremeno, manji budžet, Ministarstvo prisiljava da se novčanim podsticajima ubuduće usredsredi na razvoj profesionalne poljoprivrede:
„Profesionalni poljoprivrednici imaće na raspolaganju veća sredstva u odnosu na one poljoprivrednike kojima je to dopunska aktivnost."
Osim stecišta gurmana, berlinska „Zelena nedelja" je i mesto za biznis i politiku. Obilazak ministarske konferencije i stručnih skupova višestruko se isplatio za direktora beogradskih „Gradskih pijaca" Dragana Pušaru. Pijaca takozvanih proizvoda sa dodatnom vrednošću, samo je jedan od novih, upravo dogovorenih razvojnih projekata:
„U Beogradu bi trebalo da dobijemo jedno mesto na kome bi naši neposredni kupci i kupci iz inostranstva mogli da kupe autentične srpske proizvode, bilo da se radi o geografskoj oznaci porekla ili nekim drugim procesima sertifikovanog kvaliteta u proizvodnji hrane."
Prvi koraci u potrazi za strateškim partnerom u izgradnji takve pijace u Beogradu veoma obećavaju, zaključuje Pušara.
(MONDO)
