Evropski sud za ljudska prava naložio je državi Srbiji da jednoj Beograđanki isplati više od 10.000 evra odštete jer je srpski pravni sistem dopustio da se zanemari sudska odluka da joj se pri razvodu daju deca.
U Srbiji nije izvršena sudska odluka kojom su joj nakon razvoda dodeljena deca, a koju je njen bivši suprug silom odveo nedugo nakon rastave 2002.
Nakon toga, ona decu praktično nije viđala sedam godina i ona su se od nje otuđila.
U presudi koja je danas objavljena navodi se da "neizvršavanje prava na starateljstvo podnositeljke predstavke, dodeljeno privremenom (sudskom) naredbom i konačnom presudom, predstavlja kršenje njenog prava na poštovanje porodičnog života koje je garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima".
Takođe, u njenom slučaju je došlo i do kršenja prava iz Konvencije u pogledu dugotrajne dužine postupka pred Ustavnim sudom Srbije (koji je trajao oko tri godine), konastatovao je sud u Strazburu.
Istom odlukom dosuđeni su joj troškovi postupka od 5.300 evra tako da je država obavezana da joj isplati ukupno 15.300 evra u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude. Na ovu odluku moguće je uložiti žalbu Velikom veću Evropskog suda u roku od tri meseca.
M.M. (55) iz Beograda razvela se od supruga 2001. godine i svoje dvoje dece povela sa sobom kod svojih roditelja. Međutim, u januaru 2002. godine njen bivši suprug je silom uzeo decu.
Od tada do oktobra 2009. godine ona nije imala redovne kontakte sa decom, i to zbog namernog opstruiranja od strane svog bivšeg muža, što je dovelo do toga da se deca otuđe od nje i kasnije se izjasne da žele da ostanu sa ocem a majku viđaju povremeno, navodi se u informaciji objaljenoj na sajtu Evropskog suda.
Sud u Beogradu je najpre u februaru 2003. dopneo privremenu meru u korist Milovanovićeve za isključivo starateljstvo do konačne presude i za predaju dece u roku od 24 sata.
Konačnom presudom sud joj je dodelio jedinstveno starateljstvo u oktobru 2005. godine, sa zabranom kontakta između bivšeg muža i dece od tri meseca kako bi im se omogućilo da obnove svoje emotivne veze sa majkom.
Nijedna odluka suda nije sprovedena iako je za to bilo pokušaja.
Tokom godina Milovanovićeva je imala sporadične susrete sa decom, koji su, kada su napunili dovoljan broj godine (najpre 12, pa 15) izjavili da bi radije ostali sa ocem i redovno se sastajali sa majkom.
U međuvremenu deca su postala punoletna.
Inače, Ustavni sud Srbije je na osnovu njene ustavne žalbe iz 2009. tri godine kasnije utvrdio kršenje prava na pravično suđenje u pogledu dužine izvršnog postupka konačne presude kojom joj je pripalo starateljstvo nad decom iz oktobra 2005. godine.
