Na više od 2.361km granične linije Srbije nalazi se 96 graničnih prelaza za međunarodni i pogranični saobraćaj. Šest većih graničnih prelaza izgrađeno je i obnovljeno sredstvima Evropske unije. Koliko je to značajno svedoči Milan Šišović
"Čekanje na granicama na Zapadnom Balkanu su pet puta duža nego ona u većini zemalja Evropske unije i kamioni provode oko 26 miliona sati na prelazima u regionu svake godine - to je gotovo 3000 godina", rekla je nedavno regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.
Jedan od kamiondžija sa iskustvom iz prve ruke kako izgleda čekati na granicama je i Milan Šišović (49), profesionalni vozač iz Čačka, koji već 30 godina prevozi robu teretnim kamionom na relaciji Srbija - Zapadna Evropa.
"Teško da postoji roba koju nisam prevozio, ali uglavnom je reč o obući, odeći, metalnim elementima, ambalaži, kozmetičkim proizvodima, higijeni", kaže Milan.
Nerado se seća perioda pre izgradnje novih prelaza ka Mađarskoj (Horgoš) i Hrvatskoj (Batrovci) kada je na carinski postupak, overu dokumenata i prolaz kroz granicu čekao i do tri dana.
"Danas na carinski pregled tereta i prolaz granice čekam najviše do 5 sati, ali je i broj kamiona trostruko veći nego ranije".
Transport robe kopnenim putem, posebno kamionima, traje 365 dana u godini i nema sezone višeg i nižeg intenziteta prometa. Šišović svedoči da u proseku na svaka dva minuta na granicu Srbije i Hrvatske (trasom kojom on prevozi robu ka Austriji i Italiji) stiže po jedan kamion. Pored pojednostavljenja procedura, činjenica da su veći kapaciteti i više traka za teretni saobraćaj doprineli bržem i pouzdanijem transportu.
"Posebno je važno kod prevoza osetljive i lako kvarljive robe (kakve su, recimo, pečurke), biti siguran koliko je vremena potrebno da se takva roba isporuči kupcu na vreme".
EU je uložila blizu 30 miliona evra u izgradnju, rekonstrukciju i opremanje graničnih prelaza prve, druge i treće kategorije na teriotiriji Srbije i to onih najznačajnijih. U poslednjih 10 godina, najveći granični prelazi izgrađeni su po uzoru na one u zemljama članicama EU i značajno su unapredile i ubrzale tranzit u ovom delu Evrope: Horgoš (ka Mađarskoj) - 10 miliona Batrovci (ka Hrvatskoj) - 5,5 miliona Dimitrovgrad (železnički prelaz ka Bugarskoj) - 2,5 miliona Preševo (ka Severnoj Makedoniji) - 5,5 miliona Bajmok (ka Mađarskoj) - 2,5 miliona Kotroman (ka Bosni i Hercegovini) - 1,5 miliona
Granični prelazi iz Srbije ka okolnim zemljama, danas su istog kapaciteta kao i kod suseda, a sredstvima Evropske unije (EU), šest preleza prve kategorije i sedam prelaza druge kategorije (drumskog saobraćaja) rekonstruisani su ili izgrađeni potpuno novi objekti. U saradnji sa Vladom Srbije EU je obezbedila i isporuku najsavremenije opreme za sprovođenje i ubrzavanje carinskih i poslova granične policije kao i naprednu kontrolu fitosanitarnih i veterinarskih službi.
"Uprava carina je za poslednjih nekoliko godina značajno pojednostavila i ubrzala carinske postupke, približavajući se tako standardima koji se primenjuju u carinskim administracijama razvijenih evropskih zemalja. Počeli smo sa uvođenjem e-carine, što znači da će na kraju tog procesa i uvoz i izvoz biti potpuno automatizovani. EU značajno podržava naš rad, pored ostalog i rekonstrukcijom starih i izgradnjom novih graničnih prelaza", kaže Veselin Milošević zamenik direktora Uprave carina Srbije.
Ukupna dužina državne granice Srbije iznosi 2.361km i na njoj se nalazi 96 graničnih prelaza (GP) za medjunarodni i pogranični saobraćaj (među njima i 8 kontrolno-bezbednosnih punktova). Po vidu saobraćaja postoji 62 GP za drumski saobraćaj, 15 železničkih, 12 za rečni, 4 GP za vazdušni saobraćaj i 3 granična prelaza za saobraćaj skelom.
"Vreme potrebno da se pregleda, proveri i odobri prolaz robe u tranzitu, kakvu najčešće vozim, na samom prelazu kraće je od 15 minuta po kamionu. Veći broj saobraćajnih traka, moderna oprema za rentgensku kontrolu i veći kapacitet prijema kamiona, značajno utiču na to da, kao prevoznici, budemo sigurni u rok isporuke - to je najvažnije u mom poslu", objašnjava Šišović.
Železnički granični prelaz Dimitrovgrad, između Srbije i Bugarske, veliko je čvorište putničkog kao i teretnog saobraćaja. Izgradnjom novog graničnog prelaza, pored bržeg prelaska robe preko granice, značajno je učinjeno i na podizanju nivoa bezbednosti i kontrole. Jer, pored ilegalne robe, preko granice veoma često može nesmotreno proći i izazivač biljne ili životinjske infekcije (u biljkama, hrani ili sirovinama). Stoga efikasna, ali i brza veterinarska i fitosanitarna kontrola imaju veoma važnu ulogu.
/Tekst je objavljen u okviru saradnje MONDO portala i EU info centra u Srbiji/
