Kako uspeti u poslu? Kako uspeti u poslu u Srbiji? Recept ne postoji, baš kao što ne možete da budete sigurni da će vino biti baš onakvo kakvo ste želeli. Ali, ako imate viziju, ako ste uporni, ako znate koga da pitate, rezultat ne može da izostane.
Ovo je neka vrsta životne i poslovne filozofije Miroslava Kovačevića, vlasnika vinarije "Kovačević", uspešnog preduzetnika. Bukvalno je njegova vinarija i sve što taj posao podrazumeva oživela Irig i mnogi o njemu govore sa velikim poštovanjem.
"U životu sam radio i radim sve po intuiciji, kako osećam tako radim. Ako mi nešto ne prija, ja to ne radim. Ako volim da pijem oranž vino, ja počnem da ga proizvodim. Morate da verujete u ono što radite, da budete iskreni prema poslu koji obavljate. Ljudi često žele da preko noći nešto urade, postignu. To ne ide tako. Treba ići postepeno. Sve što sam zamislio u životu ja sam i ostvario, i više od toga, ali nikad nisam poželeo nešto nemoguće", kaže Kovačević, koji je ekipu MONDA ugostio u svom restoranu na Fruškoj gori.
Istina je da je Kovačević imao i malo sreće u životu, jer je od svojih predaka, tačnije od dede i oca, nasledio vinograd. Ali, taj vinograd je bio tek početak. U međuvremenu, a vinskim poslom je počeo da se bavi 2001. godine, vinogradi su "rasli", izašao je na tržište, koje mu sada traži još, i još, i još...
"Od malena sam u vinogradu, takoreći odrastao sam u njemu. Moji deda i otac su se pretežno bavili proizvodnjom grožđa i vina, gotovo svaka kuća ovde u Irigu, na Fruškoj gori, imala je svoj vinograd i svoj podrum. Mi smo imali dva hektara vinograda, neki manji podrum...", priseća se Kovačević početaka.
A počeo je sa samo jednim zaposlenim, na ručnoj seoskoj presi, koja je sada pravi raritet, čiji je kapacitet bio tek 500 kilograma.
"Kad krenete od nule, onda počnete da učite sve. Taj jedan zaposleni i ja smo bukvalno radili na presi dan i noć. Potom zaposlite još jednog, pa dvoje, troje, petoro... i sada imamo oko 150 zaposlenih, uključujući i sezonske radnike", rekao je Kovačević.
Vinarija "Kovačević" dosegla je nivo godišnje proizvodnje od milion litara vina, po čemu je lider među privatnim proizvođačima.
Koja je bila vaša vizija kada ste ušli u posao vinarstva?
"Da napravim najbolje vino! Svako ko proizvodi ili kreće u proizvodnju je entuzijasta i zamišlja da je njegovo vino najbolje. Ali, kada počnete, pa udarite glavom o zid, kada vidite šta se radi kod komšija, na zapadu, onda shvatite da treba mnogo vremena da prođe, da sazrite kao čovek, kao proizvođač, kao osoba, da sazrite kao vino. Meni je, kao i većini, dugo trebalo da shvatim da se vino proizvodi u vinogradu, a ne u podrumu. Ono što dobijete u vinogradu, od toga možete da dobijete nešto u podrumu. Ako dobijete loše u vinogradu, onda to u podrumu ne možete da propravite", odgovorio je Kovačević.
Kada je preuzeo proizvodnju, presudno je bilo kada je shvatio da treba da napravi svoj brend, porodični grb.
"Dok ne napravite brend niste na tržištu, niste prepoznatljivi, faktički i ne postojite. Kada sam ušao u ovaj posao 2001. godine, napravio sam brend i počeli smo da pravimo tehnološki tačna vina. To znači da imate svog tehnologa i kontrolišete kontrolišete kompletan ciklus proizvodnje. Vremenom, tržište je diktiralo potražnju, pa smo iz godine u godinu povećavali proizvodnju. Ako imate dobar proizvod tržište ga prepozna i 'natera' vas da pravite više tog proizvoda i sada smo došli do nivoa od milion litara vina godišnje", kaže Kovačević.
Izazovi i problemi su najveći kada počinjete neki posao.
"Tad vas niko ne prepoznaje, niste poznati ni na tržištu, niste interesantni bankama. Mada, možda i nije loše da vas u početku nešto 'uspori', da ne poletite. Nakada sam bio odbijan od banaka, a sada me jure. Sada su, recimo, veliki problem kadrovi i radna snaga. Toga nemamo dovoljno i možda biste i mogli brže da se razvijate, ali koči manjak stručnog kadra".
U širenju svog posla, a ideja je da celokupnu proizvodnju pretvori u organsku i biodinamičku, Kovačević je bio dovoljno mudar da potraži pomoć, baš onda kada bi se našao pred dilemom ili problemom. Obratio se Evropskoj banci za obnovu i razvoj i njenim projektima savetodavne podrške malim i srednjim preduzećima, koji se u Srbiji sprovode zahvaljujući fondovima iz Evropske unije.
"Svakih 5 do 7 godina dođete uza zid da prosto ne znate kako dalje i treba vam nečija pomoć. Nisam rođen ni kao vinar, ni kao menadžer. Sve sam učio. I kada sam došao do momenta da je preduzeće poraslo, da me je prevazišlo, morao sam da potražim pomoć od stručnih ljudi da me posavetuju, da mi kažu gde smo, da vidimo gde grešimo i kako da otklonimo greške i unapredimo posao. Napravili smo sistematizaciju radnih mesta, nove zaposlili, neki su sami otišli, koji se nisu uklapali u sistem", kaže Kovačević.
Koristeći konsultantske usluge u nekoliko navrata, Kovačević i njegov tim su "posložili" stvari u kompaniji, postavili ih na pravo mesto.
"Želeo sam da stručno osposobim svoje zaposlene, da podignem nivo znanja ljudi koji rade kod mene, a i svoje lično, da uradim dijagnostiku firme, da vidim gde smo sada, šta nam škripi, gde i šta nam nedostaje i kako možemo da unapredimo preduzeće. Kada sam pronašao konsultantsku kuću, program Evropske unije za jačanje preduzetništva nam je pomogao u finansiranju tog projekta. Imali smo konsultanta iz Italije za sadnju vinograda, savetnike za ugostiteljstvo, a angažovali smo svojevremeno i čuvenog kuvara Stevu Karapandžu, takođe kao savetnika", kaže Kovačević.
Rekli ste da sve radite po intuiciji, ali priznanje samom sebi, najpre, da ne znate sve i da vam treba pomoć, bila je racionalna odluka, zar ne?
"Haha, pa i to je bila intuicija", uzvraća Kovačević.
NOVE IDEJE: ORGANSKA PROIZVODNJA, SAMOODRŽIVOST - OD NJIVE DO TRPEZE
Kovačević je dosegao određeni nivo u proizvodnji vina, ali nije se zadovoljio, nije stao. Sada celu proizvodnju "vraća" na početke, vraća se korenima.
"Kada sam počeo ovu priču, kada smo počeli ozbiljno da se bavimo proizvodnjom, kada smo dostigli neki svoj cilj i kada smo ispunjeni kao proizvođači, zadovoljni smo i plasmanom vina, sada se vraćamo tradiciji. Vraćamo se organskoj i biodinamičkoj proizvodnji vina. To se kod nas malo mistifikuje, ali to nije ništa novo, to je na zapadu uobičajeno. Mi se, ustvari, vraćamo prošlosti, onome kako se nekada radilo. Nekada nisu postojali pestidici, herbicidi, razna sredstva koja se sada upotrebljavaju u zaštiti vnograda i useva, već se radilo sa plavim kamenom. Tako i mi krećemo da radimo".
PODRUM VINARIJE KOVAČEVIĆ U IRIGU
Pre šest godina, Kovačević je kupio "Iriški podrum", koji je nekada proizvodio 5,5 miliona litara vina godišnje. Da bi opravdao investiciju, počeo je proizvodnju brenda "Orfelin" (belo, roze i crveno vino), koje je niže cenovne kategorije, ali kvalitetno.
"Cilj nam je bio da napravimo proizvod koji će istovremeno biti i niže cene, ali kvalitetno, da ljudi mogu da uživaju u vinu. Mislim da smo postigli cilj, da smo napravili proizvod u kojem može da se uživa za malo para", kaže vlasnik vinarije "Kovačević".
Trenutno se proširuju kapaciteti podruma, kako bi se ispratilo povećanje proizvodnje od dodatnih 250.000 litara, pravi se sala za degustaciju, ali i prezentaciju vina, a svi vinogradi će biti uvedeni u organsku i biodinamičku proizvodnju vina.
Uporedo sa tim, Kovačević je oformio i sektor stočarstva (uvezene su krave iz Austrije), koje će davati mleko, sir, kajmak, biće i autohtonih sorti mangulica, ovce, podolska govečad, kokoške, ćurke... Sve u cilju organskih proizvoda koji će se služiti u restoranu.
"Pokušavamo da napravimo biodiverzitet, samoodrživo domaćinstvo, dakle, da sve što proizvedemo da se ništa ne baca", ističe Kovačević.
S tim u vezi je i skupoceno ulje od grožđa, izuzetno zdravo, koje, između ostalog, služi za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Ovo ulje jeste skupo, ali nije ni čudno s obzirom na to kako i na koji način se pravi. A grožđe se koristili maksimalno.
"Od grožđa proizvodimo vino. Dakle, to je prvi proizvod koji dobijamo od grožđa. Posle toga izdvajamo košticu od grožđa i iz nje cedimo ulje, jedno od najkvalitetnijih po svom hemijskom sastavu. Kada iscedimo koštice, ono što ostane koristimo kao brašno za hleb. Od pokožice grožđa pečemo rakiju i pravimo kompost za đubrenje vinograda. Od grožđa bukvalno iskoristimo sve, ništa se ne baca", rekao je Kovačević.
Masaža uljem od grožđa biće jedna od specifičnosti hotela koji Kovačević gradi nedaleko od restorana na Fruškoj gori.
"Biće to prvi vinski spa-centar. Planiramo kupke u vinu, masaže u ulju od koštica od grožđa. Biće 20 soba, 6 apartmana, konferencijska sala, restoran i napravićemo još jedan restoran gde će se isključivo služiti organska i biodinamička hrana, a takva vina će se i služiti. To će biti prvi restoran takvog tipa u Srbiji", dodaje Kovačević.
Sve to radi, kaže, zbog sebe, ali presvahodno zbog porodice, svoje petoro dece, koje želi da vrati prirodi i životinjama.
"Ima 2,5 godine kako sam se doselio na Frušku goru, napravio sam kuću, decu sam isto doselio ovde i polako hoću decu da približavam prirodu, da imaju svoje životinje, konje, kad ustanu da odu na salaš, da budu u okruženju prirode i životinja. Imam petoro dece i planiram da sve uvedem u posao. Zato i idem ovako široko - i vinogradarstvo, i ugostiteljstvo i stočarstvo. Najstariji sin studira agromenadžment, a pored toga napravio je svoju proizvodnju suhomesnatih proizvoda, ima svoje šunke, slanine, kobasice, kulene", kaže Kovačević.
Na porodicu je najponosniji, smatra to najvećim uspehom. Ali, odnos prema porodici upoređuje sa odnosom prema poslu i preduzeću.
"Porodica je stub i bez toga ne možete da budete uspešan privrednik i preduzetnik. Ako znate da držite porodicu na okupu, onda se tako odnosite prema firmi, preduzeću i da okupljate tim ljudi. Svo vreme, ovih poslednjih godina, pravim tim ljudi koji će da funkcioniše bez problema. Čovek može sam da pokrene biznis, ali ako će da ostane na tom nivou, ne može da napreduje i ne može da uspe. Veoma je bitan tim koji radi, a ja imam mlad tim rukovodilaca. Imam inženjera stočarstva koji sada živi ovde u Irigu, ovde se preselio i momak iz Burgenlanda koji se bavi biodinamičkom proizvodnjom vina", dodaje Miroslav Kovačević.
Rođen je 1970. godine, dakle ceo svoj radni vek je proveo u Srbiji i pokrenuo biznis u ne baš srećna vremena. Ipak, samo kao mladić je razmišljao da napusti Srbiju.
"Bavio sam se ugostiteljstvom, imao sam prodavnicu, kafić, diskoteku, ali kada sam počeo da se bavim vinarskim poslom, shvatio sam da može da se uživa i da se radi, posle sam pronašao sebe u tome, napravio sam svoj brend, identitet".
Kakva je budućnost vinske industrije u Srbiji i gde smo mi u odnosu na region i svet?
Kovačević kaže da je zadovoljan inicijativom države da pomogne sektoru vinarstva i vinogradarstva i da vinari učestvuju u Radnoj grupi za razvoj vinskog turizma, da mogu da daju predloge u vezi sa izmenama i dopunama zakona o vinu, da utiču na predloge za IPARD, preko kojih će moći da koriste bespovratna sredstva.
"Vinarstvo je grana privrede koja se najbrže razvija u poslednjih 10 godina u Srbiji i lepo je što je država to prepoznala i pokrenula inicijativu".
Ipak, naša vinska industrija još treba da se razvija, jer imamo mnogo manje zasađenih vinograda od Hrvata, Slovenaca, Makedonaca...
Kovačević i drugi vinari u Srbiji pokušavaju da se probiju i na inostrana tržišta. Od celokupne proizvodnje, Kovačević izvozi 20%, najviše u region (BiH i Crna Gora), a od toga manje količine idu u ceo svet.
Kaže i da su svi proizvođači vina u Srbiji prijatelji i da sarađuju.
"Zdrava konkurencija uvek dobro dođe da i mi sami idemo napred. Mi, opet, gledamo da budemo pokretači nekih stvari, da budemo predvodnik vinske scene".
Da li Srbi znaju da piju vino?
"Mi smo među prvima krenuli i uklapanje vina i hrane. Uz predjelo dobijete jedno vino, pa uz drugo jelo drugo vino... Pokušavamo i da se bavimo edukacijom, krećete sa penušavim vinima, pa pređete na bela, laganija, pa strukturnija bela, pa rozei, potom strukturnija crvena vina. Uz svako naše vino smo napravili i određeni zalogaj hrane i gosti su u mogućnosti da probaju i da se edukuju u tom pravcu", odgovara Kovačević i dodaje da ništa ne treba nametati:
"Svi mi evoluiramo. Moramo da sazrevamo i kao potrošači i kao ljudi. I ja, kad pogledam koliko sam ja evoluirao, šta sam pio nekada, a šta sada... Ali, ako neko dođe i želi da pije belo vino uz tamno meso ili crveno vino uz ribu, što da ne. To je njegov odabir i ako mu prija - to je u redu".
Da li sada pijemo više vina nego ranije?
"Kako standard raste, tako ljudi počinju više da piju vino. Čim čovek malo zarađuje, hoće lepo da živi, da bude hedonista. Ne može uz pivo da se bavi hedonizmom. Vino je, ipak, gospodsko piće".
Danska - Srbija, uživo: Poništena Dobrićeva trojka u poslednjoj sekundi!
"Vi zadnji derbi računate kao poraz? Baš lepo": Obradović reagovao na pomen osam neuspeha protiv Zvezde u nizu
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!