Za prvih devet meseci ove godine Srbija je imala samo 12 dobrovoljnih davalaca organa, podaci su organizacije Evrotransplant.
Istovremeno je Slovenija sa samo 1,9 miliona stanovnika imala 39 donatora, a u Hrvatskoj, koja je gotovo dvostruko manja od Srbije, iskorišćeni su organi čak 102 dobrovoljna davaoca.
"Malo-pomalo našli smo se na samom začelju Evrope po broju dobrovoljnih davalaca organa budući da imamo samo 1,7 donatora na milion stanovnika", upozorava profesor Dušan Šćepanović, nekadašnji dugogodišnji direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici, koji već 13 godina živi s poklonjenim srcem.
Šćepanović kaze da je stanovnicima Srbije svake godine neophodno presađivanje 70 srca, 210 jetri i oko 450 bubrega.
Iako je prošle godine usvojen novi Zakon o transplantaciji organa, broj darodavaca je drastično smanjen u odnosu na 2013. godinu, kada je bilo 5,8 davalaca na milion stanovnika, prenose beogradski mediji.
Šćepanović, međutim, upozorava da su mnoge odredbe novog zakona nedovoljno jasno definisane i da je to jedan od razloga za ovako loša postignuća.
Uprkos najavama, novi zakon, ocenio je, nije uveo tzv. pretpostavljenu saglasnost koja podrazumeva da je svaka osoba potencijalni davalac organa ako se, tokom života, nije suprotno izjasnila.
"Konačnu odluku i dalje donosi porodica koja ima pravo veta. To znači da porodica može da postupi suprotno od želje preminule osobe koja je recimo želela da zavešta organe. O kakvoj mi onda pretpostavljenoj saglasnosti govorimo?", pita se Šćepanović.
Takođe, ukinute su donatorske kartice, a nije precizno definisano kome bi trebalo da se obrate oni koje ne žele da budu davaoci niti je procedura njihovog evidentiranja jasna.
Trenutno ne postoji ni registar donatora, ali ni registar onih koji to ne žele da budu, a "velom tajne je obavijena i uspešnost izvršenih transplantacija".
"Među najvažnijim faktorima koji bi unapredili doniranje svakako je veća transparentnost celog postupka, ali i objavljivanje rezultata transplantacije i broja izlečenih koji bi sigurno bili mrtvi da nisu dobili spasonosni organ", naglašava Šćepanović.
On je istakao da bi svako od potencijalnih donatora trebalo sebe da stavi u situaciju bolesnika kojem otkazuju organi i njegove porodice, jer bi to moglo podstaći i njega lično, ali i njegovu porodicu i prijatelje da doniraju organe.
Šćepanović je ocenio da je istina da kod građana nije dovoljno razvijena svest o značaju darivanja organa, kao i da se ta svest pokušava da podigne na pogrešan način, i dodaje da prilikom donošenja odluke o donatorstvu, poverenje u zdravstveni sistem i ljude iz njegovog vrha, političare i lekare, igra presudnu ulogu.
