Srbija se nalazi na začelju regiona i Evrope po broju donora - svega tri donora na milion stanovnika, a na organ u našoj zemlji čeka oko 1.000 pacijenata.

Ako razmišljate o potpisivanju donorske kartice, evo šta treba da znate:

MIT: "Imam hroničnu bolest, ne mogu da budem donor"

ČINJENICA: Svako, bez obzira na godine i medicinsku istoriju može da potpiše donorsku karticu. Nakon eventualne moždane smrti potpisnika donorske kartice, tim za transplantaciju odlučuje da li je korišćenje organa moguće ili ne. Čak i kad postoje određena hronična zdravstvena stanja, neki organi se u određenim slučajevima mogu iskoristiti.

MIT: "Suviše sam star da bih bio donor"

ČINJENICA: Ne postoji starosna granica za donore. Najstariji donor organa u Americi imao je 93 godine. Ono što je presudno je zdravstveno stanje i stanje organa u trenutku moždane smrti potencijalnog donora.

MIT: "Ne mogu da doniram organe zbog religijskih uverenja"

ČINJENICA: Sve religije podržavaju doniranje organa, kao vrhunski čin ljubavi i velikodušnosti.

MIT: "Ako mi se nešto desi, i lekari vide da sam potencijalni donor, neće se truditi oko mene"

ČINJENICA: Kad ste bolesni ili povređeni, i prime vas u bolnicu, jedini prioritet lekara je da vam spase život. Jedino što je u interesu lekara je da vam pomognu. Doniranje organa, ukoliko ste potpisali donorsku karticu, postaje mogućnost samo ako ni pored svih napora lekara ipak nastupi moždana smrt.

MIT: "Bogati ili poznati ljudi kojima je potrebna transplantacija organe dobijaju brže od drugih"

ČINJENICA: Materijalno stanje i društveni status pacijenta kojem je potreban organ ni na koji način ne utiču na liste čekanja. Jedino što se uzima u obzir prilikom određivanja primaoca su medicinski kriterijumi (ozbiljnost stanja, krvna grupa, podudarnost tkiva…) i vreme čekanja na organ. Rasa, prihodi ili društveni status nikad se ne uzimaju u razmatranje.

MIT: "Možda će mi izvaditi organe ako padnem u komu, a ljudi se ponekad i probude iz kome"

ČINJENICA: Transplantaciji se pristupa isključivo ukoliko kod potencijalnog donora dođe do moždane smrti. Moždana smrt i koma nisu ista stanja, ponekad se ljudi koji su bili u komi oporave, ali to se nikada ne dešava kad pacijent doživi moždanu smrt. Moždana smrt je nepovratna i konačna.

Doniranje organa

Nacionalni dan donora obeležava se danas, a Ministarstvo zdravlja Srbije i Hemofarm fondacija pokrenuli su nacionalnu kampanju "I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju", čiji je cilj da se poveća broj donora.

Pročitajte: Drugarici poklonila bubreg

U kampanju su se uključili i naši najbolji sportisti poput Ivane Španović, Dejana Stankovića, Nenada Zimonjića, Branka Lazića, Dragana Škribića, Dejana Savića, Zorana Tošića.

Doniranje organa: Niko vas zbog toga neće ubiti

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da su u pet transplantacionih centara u Srbiji stvoreni svi uslovi, da je adaptiran prostor, nabavljena neophodna oprema, formirani timovi koji rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini i da je neophodno da imamo više donora.

"Više od hiljadu pacijenata čeka kada će se pojaviti donor. Ništa ne znače reči da podržavamo donorstvo ukoliko nema donora", rekao je Lončar i dodao da je pre mesec dana otvoren prva Banka reproduktivinih ćelija u GAK-u u Višegradskoj, ali da se do sada nije pojavio nijedan donor spermatozoida i jajnih ćelija.

Pročitajte: Sve o donaciji reproduktivnih ćelija i embriona

On je istako da se doniranjem organa spasavaju životi i da je vreme "da se sa reči pređe na dela".

"Ovih 1.000 pacijenata neće imati nikavku šansu ukoliko se ne pojave donori", rekao je ministar i zahvalio porodicama koje su dale saglasnost da njihovi najmiliji u trenutku moždane smrti postanu donori.

U Srbiji su najduže liste čekanja na transpalantaciju bubrega i na njoj se trenutno nalazi oko 780 pacijenata.

Na transplantaciju jetre čekaju  42 pacijenta, dok na transplaticiju srca čeka 39 ljudi.

Pročitajte: Novi zakon o doniranju organa - porodica odlučuje

undefined Klinički centar

Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger kaže da je pitanje donorstva stvar dobre odluke pojedinica, ali i najveći ispit humanosti društva i da se sa akcijom krenulo kako bi ukazali društvu kakva je trentno situacija i kako se treba boriti za živote.

On je rekao da ima dve donorske kartice, da je ponosan na tu činjenicu i da je to human čin.
Kaže da je u porodici imao donora, da mu je poginuo blizak rođak, i da su na taj način spasena najmanje tri života.

"Svesni smo da smo za razbijanje predrasuda o doniranju organa potrebno vreme, ali
duboko verujem da Srbija ima svoje mesto u okviru porodice humanih evropskih zemalja. I zato u ovoj utakmici navijam za Srbiju", rekao je Zeliger.

Srbija na milion stanovnika ima samo tri donora, Hrvatska čak 37, Austrija 23, Mađarska 17, Slovenija 19. To je i rezultat koji se ovih dana pojavio na bilbordima širom grada i koji ne predstavlja nikakav sportski rezultat, već rezultat humanosti jednog naroda.

Dobra vest: ISPUNJEN USLOV Eurotransplanta!