Više od milion objekata u Srbiji ne bi izdržalo zemljotrtes jači od šest stepeni po Rihteru.
Najugroženiji su centralna i južna Srbija, kao i stari delovi Beograda, stambene zgrade zidane do 1963. godine i i one izgrađene posle 1990. godine.
Posledice zemljotresa mogu biti strašne zbog nepoštovanja i zaobilaženja propisa u izgradnji i "štednje" na građevinskom materijalu, prenose mediji.
Prema propisima donetim posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine, sve veće konstrukcije morale su da se grade vertikalnim betonskim elementima, prenosi "Alo".
"Nikad ne znamo da li je neko štedeo na materijalu, gvožđu i cementu, da li je napravio beton određene čvrstine. Smatra se da je pouzdanije građeno sve do 90-ih godina jer su to radila državna preduzeća. Kasnije imamo razne investitore", objasnio je zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević, dodajući da čak i kada je zgrada dobro urađena može da se dogodi da je loše adaptirana i održavana.
Kako se navodi, i svetski stručnjaci su upozorili da je zbog nedovoljne pripremljenosti i infrastrukture, Srbija zemlja visokog rizika kada je reč o zemljotresima i drugim elementarnim nepogodama.
Prema svetskom izvešstaju o riziku iz 2016. godine, Srbija je na 68. mestu od 171 zemlje, dok je u regionu lošije pozicionirana samo Albanija (40).
Arhitekta Slobodan Maldini kaže da se prekretnica u Srbiji dogodila devedesetih godina prošlog veka, kada je zakonima omogućeno nadograđivanje objekata.
Tada je, kako kaže, počelo urušsavanje i kvaliteta gradnje, koja je do tada rađena prema čvršćim i detaljnijim propisima i kada su se upotrebljavali kvalitetniji materijali.
