Sve krene od bezazlenog dopisivanja na društvenim mrežama, potom se žrtva zaljubi, a onda usledi ono najgore - ucene, seksualno zlostavljanje... U najgorim slučajevima te osobe ostaju bez ličnih dokumenata i bivaju prodate u nekoj stranoj zemlji. 

I to se ne dešava tamo negde, nekome već i u našem komšiluku, gradu. I u Srbiji su deca na meti opasnih predatora jer čak 700.000 njih vreba svake sekunde žrtve na internetu. U prilog tome govori i podatak Fondacije "Tijana Jurić" da u našoj zemlji godišnje nestane od 1.300 - 1.500 osoba.

Još više plaši podatak da su srpska deca među traženijim u tom surovom svetu trgovine ljudima. Za rusko ili srpsko dete trgovac je spreman da plati i do 120.000 dolara.

ZARADA 152 MILIJARDE DOLARA

"Možemo slobodno reći da je trgovina ljudima kriminalna grana koja najviše napreduje, a godišnja zarada ide i do 152 milijarde dolara. Plastično objašnjeno to je više nego zarada Facebooka, Diznija i Starbaksa zajedno", istakla je Aleksandar Urošević iz Unitas fonda.

Tačnih podataka o žrtvama trgovine ljudima nema, ali kada je reč o identifikovanim osobama njih je prošle godine bilo 76, od toga je čak 71 osoba srpske nacionalnosti. I više nisu žrtve samo oni manje obrazovani, sa margine ili lošeg socijalnog statusa. Danas su žrtve svi koji surfuju internetom, četuju, kače fotografije i svoja razmišljanja na društvenim mrežama.

Žrtve su najčešće devojčice od 11 do 25 godina, a trgovci imaju toliko razgranate mreže svuda po svetu tako da im je u trag gotovo nemoguće ući. Mnogi su u stanju da se sa žrtvom dopisuju i po nekoliko godina kako bi zadobili njeno poverenje, jer isplati se - prodajom dve, tri devojčice trgovac može da živi lagodno godinama.

U SAD VRBUJE I CRKVA, A KOD NAS "SAJBER JAZBINE"

Aleksandra Urošević iz Unitas fonda Evropa ispričala je na tribini u EU info centru da se otmice i trgovina ljudima dešavaju, pre svega, na internetu, a ne na ulici kako mnogo misle.

"Svi zamišljaju neki kombi koji se pojavi i neko uvuče dete sa ulice, ali u stvarnosti sve se dešava baš na internet. Suština je da niko nije siguran, jer znamo da deca već od trećeg razreda osnovne škole imaju profile na FB. U SAD su i crkve i  sveštenici upleteni u mrežu trafikinga, pa tako crkvenjaci koji znaju kakve su prilike u kojoj porodici, dojavljuju trgovcima ko su lake mete. Za to, naravno, dobijaju naknadu", istakla je ona.

Kako je objasnila kod nas toga nema, ali zato postoje "sajber jazbine". Jedna takva je otkrivena prošle godine u Bačkom Petrovom Selu. Par iz Austrije, gastarbajteri su godinama gradili poverenje sa ljudima u selu, komšijama, da bi se na kraju ponudili da im povremeno čuvaju i decu.

 "Tu decu su seksualno i psihički zlostavljali, izrabljivali. Čak su devojčice vrbovale druge vršnjakinje koje su se snimale za 500 dinara. To je zaista strašno, a frapantan je i podatak da su granicu kada je reč o deci sputili do tri i po godine”, rekla je Urošević.

Ona ističe das u najlakše žrtve upravo tinejdžeri koji teže pripadanjem nekoj grupi, i da je to ono što predatori koriste.

NEMOGUĆE ODREDITI PROFIL TRGOVCA I ŽRTVE

Međutim, neku bližu odrednicu o tome ko su žrtve, a ko predatori je nemoguće odrediti.

Predatori nepretano menjaju mesto prebivališta, IP adrese, naloge tako da im je u trag vrlo teško ući. Takođe, i materijale koje prosleđuju dalje je skoro nemoguće naći jer vrlo brzo odu u inostranstvo.

Oni su, kaže Aleksandra, toliko dobro obučeni da će na osnovu fotografija, razmišljanja koja deca kače na društvene mreže, lako sklopiti u glavi sliku o žrtvi.

"Ukoliko dete sluša neku mračniju muziku on će pretpostaviti da je ono ranjivije, ukoliko, pak, postavlja fotogafije sa putovanja, sa prijateljima…to dete je zadovoljnije sobom i verovatno ga je teže obrlatiti", objasnila je Urošević i dodala:

"Ipak, to nije nužno pravilo, Tako je jedan dečak iz funkcionalne podorice, obrazovane bio uvučen u mrežu trgovine. Dete se jedva spasilo. Imalo je dobar odnos sa roditlejima kojima se poverio".

A ONI KOJI SE NE IZVUKU - OD SEKSI ROBINJE DO PRODAJE ORGANA 

Ipak, u tom tinejdžerskom dobu nisu baš svi radi da podele svoja razmišljanja, strahove i tajne sa roditeljima. U tu je upravo najveći problem - kada nema poverenja onda klinci vrlo lako upadnu u kolo iz kojeg, gotovo, da nema izlaska.

Aleksandra Urošević objašnjava da je oporavak osoba koje su bile žrtve trgovine ljudima jako težak, ali i da se mnogi vrate pređašnjem životu zbog stigme okoline.

"Trgovci uglavnom vrbuju devojke od 11 do 25 godina, posebno one sa izraženim atributima. Odvedu ih u nepoznatu zemlju, oduzmu im pasoše, lična dokumenta i onda je njihova sudbina potpuno u njihovom rukama. Koriste ih najčešće za seksualnu eksploataciju, ali za razliku od prostitutki one ne dobijaju nikakvu naknadu - sve ide onome ko ih je kupio", kaže naša sagovornica.

Nakon izvesnog vremena kada više ne mogu da služe u te svrhe, te devojke i žene služe za prinudni rad. I na kraju kada od njih više ništa nemaju, kada budu sasvim potrošene, onda ih iskoriste za trgovinu organima.

Aleksandra kaže da nije retkost da se žrtve i nakon rehabilitacije vrate "gazdi" jer nailaze na osudu sredine.

"One bukvalno postaju mašine. Mnogima nakon otmice pretnjama i zastrašivanjem gotovo izbrišu sećanja na pređašnji život, usađene moralne norme".

VAŽNO!!!

Neke od žene, žrtava trafikinga, upale su u mrežu pedofila tražeći posao, neke su želele da budu modeli.

Opasnost vreba i u oglasima salona za masažu, agencijama za poslovnu pratnju, barovima i strptiz klubovima, a nije neuobičajeno ni da žrtve budu studentkinje koje se prijave za studiranje u inostranstvu.

- Zato bi pre svakog kontaktiranja osobe koja nudi posao ili usavršavanje trebalo proveriti da li su registrovani u APR, ili ako je reč o inostranstvu trebalo bi kontaktirati ambasadu u toj zemlji radi provere.

- Važno je da, posebno deca, ne ostavljaju na internetu, tj, društvenim mrežama lične podatke poput adrese, škole koju pohađa, kao i broja telefona. 

 - "Ne bi trebalo ni da se 'čekira' na Facebook-u da će posetiti neki događaj jer predator lako može da ga nađe", ističe Aleksandra.

- Ona savetuje da bi trebalo izbegavati i postavljanje fotografija dece u kupaćim kostimima i slično, ili ukoliko se to i postavii lice dece bi trebalo blurovati.

- Takođe, deca nikako ne bi smela da šalju fotografije i klipove nepoznatim osobama.

- Ne smeju otkrivati lozinke nikome osim roditeljima.

- I ono što je jako važno - da ne idu na sastanke sa osobama koje su upoznali na internetu, a da ne obaveste roditelje/staratelje. Naravno, uloga roditelja je ovde presudna, jer ukoliko poverenja između njih i dece nema sve je uzalud.

- Ukoliko se deca i nađu u situaciji da ih neko uznemirava na internetu, da im preti onda bi trebalo da pored toga što će obavestiti roditelje ili nastavnike, pozovu i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu na broj 19833.