Evropski sud Srbija odsteta gradjanska prava

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Za 2 godine Srbija platila 574.000 evra odštete zbog kršenja prava građana

Autor mondo.rs Izvor Tanjug
Autor mondo.rs Izvor Tanjug

Prema podacima Republičkog pravobranilaštva, koje državu Srbiju zastupa u sporovima pred Evropskim sudom u 2019. godini, zaključno sa 15. novembrom isplaćeno je ukupno 369.712,49 evra odštete, a 2018. 204.893,59 evra.

Izvor: Guliver/getty images/iStock / Getty Images Plus/Zolnierek

Odluka Evropskog suda za ljudska prava da zbog torture zatvorskih čuvara dosudi odštetu od 4.000 evra Mališi Jevtoviću, osuđenom na 40 godina zatvora zbog ubistva trogodišnje Katarine Janković 2005. godine, otvorila je pitanje efikasnosti domaćih pravnih lekova i odštete koju Srbija isplaćuje svojim građanima zbog kršenja prava.

Prema podacima Republičkog pravobranilaštva, koje državu Srbiji zastupa u sporovima pred Evropskim sudom u 2019. godini, zaključno sa 15. novembrom, podnosiocima predstavki je isplaćeno ukupno 369.712,49 evra, a 2018. 204.893,59 evra u postupcima izvršenja presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava donetih protiv Republike Srbije.

Možda će vas zanimati

U Pravobranilaštvu kažu da najveći broj podnetih predstavki protiv Srbije biva odbačen, kao neprihvatljiv za odlučivanje pred Evropskim sudom. O tome tužena država se ne obaveštava, pa tako Srbija, kao ni druge države članice Saveta Evrope, nema podatke o tačnom broju odbačenih predstavki.

Inače, pre 11 godina ustavna žalba kojom se traži zaštita ljudskih prava u skladu sa Ustavom Srbije uvedena je u domaći pravni sistem, kao poslednja instanca zaštite, nakon koje se građani i pravna lica mogu obraćati Evropskom sudu.

Nakon toga, Evropski sud je u 192 predmeta (55 odsto) utvrdio da je Republika Srbija povredila neko od prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokolima uz Konvenciju.

Evropski sud je u 25 predmeta (sedam odsto) utvrdio da nije bilo povrede prava i sloboda zajemčenih Evropskom konvencijom i njenim protokolima.

Takođe, u navedenom periodu u 135 predmeta (38 odsto) taj sud sa sedištem u Strazburu odbacio po raznim osnovima predstavke podnete protiv Srbije.

Ko plaća naknade i troškove postupka?

U Državnom pravobranilaštvu kažu da se naknade nematerijalne štete i troškova postupka isplaćuju sa računa domaćih organa koji su skrivili povredu, dok se naknada materijalne štete isplaćuje sa računa Državnog pravobranilaštva.

Prema opštem pravilu, države koje su tužene pred Evropskim sudom za ljudska prava su dužne da isplate naknadu štete i troškove postupka u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude.

U slučaju kašnjenja sa isplatama, države su dužne da isplate i zateznu kamatu, ukazuju u pravobranilaštvu.

Ko se sve žalio Evropskom sudu

Odluka Evropskog suda u slučaju Mališe Jevtovića nije prva odluka kojom se nalaže isplata odštete i teškim kriminalcima, ali jeste izuzetak, s obzirom da se većina njih žali Evropskom sudu.

Evropski sud je ranije bio naložio državi Srbiji da Nenadu Grujoviću, koji je bio poznat pod nadimkom Crni Gruja, isplati odštetu od 6.000 evra, jer je u pritvoru proveo devet i po godina, a da mu u to vreme još nije bilo pravosnažno okončano suđenje.
Suđeno mu je za ubistvo poštara i pljačku pošte, ali je osuđen na 10 godina zatvora samo zbog pljačke, a kaznu je praktično izdržao u pritvoru.

Odluku Evropskog suda u zatvoru čeka i pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić, koji je preko advokata predstavkom tražio da se utvrde povrede njegovih prava tokom postupka za ubistvo premijera Zorana Đinđića, u kojem je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora.

Kalinić se žalio na povredu prava na pravično suđenje i povredu prava na odbranu, a to bi, ako bi bilo usvojeno, u Srbiji bio osnov za podnošenje vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, o kojem bi odlučivao Vrhovni kasaconi sud.

Da bi Evropski sud za ljudska prava prihvatio da odlučije o nečijoj predstavci protiv određene države, potrebno je da lice iscrpi najpre sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju u domaćoj državi.

U Srbiji je to Ustavni sud, koji odlučuje o kršenju prava građana koja su garantovana Ustavom.

Ako se utvrdi da Ustavni sud nije u punoj meri ili na odgovarajući način odlučio o žalbama građana, njihova predstavka će biti prihvaćena za odlučivanje u Evropskom sudu, a u suprotnom će biti odbačena.

U Jevtovićevom slučaju, on je čak po odluci Ustavnog suda dobio odštetu od 1.000 evra zbog kršenja prava na nepovredivost fizičkog i mentalnog integriteta, garantovanih Ustavom Srbije, ali je zbog torture i neefikasne istrage domaćih provosudnih organa tim povodom Evroski sud ipak prihvatio njegovu predstavku.

Ovom sudu sa sedištem u Strazburu mogu da se žale svi građani država potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima povodom svih kršenja prava iz tog dokumenta.

To građani uglavnom čine uz pomoć advokata, dok državu Srbiju zastupa Državno pravobranilaštvo. Postupci pred ovim sudom traju po više godina, od dve pa naviše.

Srbiji je ovaj sud nedavno naložio da zbog neizvršenja ili odlaganja izvršenja sudskih odluka donetih u sporovima protiv državnih ili društvenih preduzeća, isplati po 2.000 evra svakom od 90 radnika tih preduzeća.

Takođe, u oktobru ove godine Evropski sud je naložio Srbiji da M. M. iz Beograda isplati više od 10.000 evra odštete jer je pravni sistem dopustio da se ne izvrše sudske odluke kojima su joj nakon razvoda dodeljena deca, a koju je njen bivši suprug silom odveo nedugo nakon rastave 2002. godine i decu nije viđala gotovo sedam godina.

Zbog predugog trajanja suđenja, Evropski sud je građanima Srbije takođe dosuđivao visoke odštete od 1.500 do 2.800 evra, ali i u drugim slučajevima kršenja prava.

Najpoznatiji slučajevi vođeni pred tim sudom su "nestale bebe", i isplata ratnih dnevnica kojima je, pored pored nalaganja isplate odštete, Srbiji bilo naloženo i da u svoju zakonsku regulatovu ubaci Zakon o nestalim bebama na čije se usvajanje u skupštini još čeka.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

vuja

Ko je od odgovornih lica odgovarao za propuste?Niko niti ce ikad.Drzava (tj mi) cemo da placamo tudji bezobrazluk,neznanje,a oni ce da ostanu tu gde su i napravili stetu,neki put i namerno,jer sta ih briga ne placaju stetu iz svog dzepa.

Shejtan

Kada ce biti isplacene dnevnice ratnim veteranima?????

Shejtan

Kada ce biti isplacene dnevnice ratnim veteranima?????

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader