Gde se sve slavi slava i koje su najčešće? Student napravio MAPU SLAVA | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Gde se sve slavi slava i koje su najčešće? Student napravio MAPU SLAVA

Autor Ksenija Jelesijević
Autor Ksenija Jelesijević

Student Pravnog fakulteta Dušan Dačić napravio je veoma zanimljivu mapu rasprostranjenosti i osobenosti krsne slave u Srba.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Slava se uz kolo i guslanje nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa i slavi se od Ankoridža do Vladivostoka. Svuda gde ima Srba, slavi se slava.

Dačić za MONDO kaže da je u protekle tri godine napravio preko 70 karti o raznim temama koje se tiču Srbije i srpskog naroda i da je poželeo da pored svega dosad urađenog, obradi i slavu.

Možda će vas zanimati

"Srbi su specifični hrišćani i pravoslavci baš po slavi, a dosad nisam naišao ni na jednu kartu prostiranja slavskog običaja, što je za mene bio motiv više pri radu", rekao je on.

Kaže da je proces mapiranja ovakve teme bio vrlo komplikovan.

"Rekao bih da je ova karta dosad bila najzahtevnija za izradu zbog velike razlike između stanovništva raznih oblasti i njihovih običaja, kao i plemena u Crnoj Gori i Albaniji, koje je trebalo što jednostavnije predstavniti na samoj karti, radi razumljivosti", naveo je Dačić.

On je objasnio da nisu predstavljeni samo današnji slavari već i prostori gde se u prošlosti slavila slava, kao i mesta gde katolici i muslimani slave.

Najčešće slave u Srbiji su Nikoljdan, Mitrovdan i Đurđevdan, a Dačić kaže da se ni u regionu slika u tom pogledu posebno ne menja.

Navodi i da neke manje oblasti često imaju kao najčešću slavu nekog drugog svetitelja, na primer svetog Iliju (Ilindan) koji je takođe vrlo česta slava.

Na mapi koju je Dačić uradio uz pomoć Igora Jaramaza, politikologa iz Beograda, Milopa Stojanovskog i drugih kolega, može se videti da su najčešće slave među Vlasima - Mitrovdan, Nikoljdan i Aranđelovdan, a da u takozvanom Rumunskom Banatu gde su Srbi nekada činili značajan deo stanovništva, danas ih skoro nema.

Isto tako, zanimljivo je da Bugari u caribrodskim selima nemaju krsnu slavu, već slave seosku slavu.

Inače u zapadnoj Bugarskoj je savski običaj do Prvog svetskog rata bio potpuno potisnut i zamenjen do tada nepoznatim praznikom - Imendanom.

Isti praznik zamenio je slavu i u delovima vardarske i belomorske Makedonije.

U Staroj Srbiji i Makedoniji slava ima i lokalne nazive - sveden, služba, sluga, den.

Albanska katolička plemena Grude, Hoti, Klimenti, Kastrati, Škrelje, Šalje, Beriše, Dušmani, Šoši, Toplana, Mazreku, Kiri, Plani, Merturi i Nikaj slave slavu i pokrovna slava svih plemena je Nikoljdan.

Na Makarskoj rivijeri postoje hrvatska sela čiji žitelji slave slavu: Zaostrog, Drvenik, Podaca, Brist, Gradac, Baćina, Živogošće, Igrane, Podgora, Drašnice. Vrgorac, Kokorić, Sriduša, Klenak, Kozica, Zavojane, Ravča, Dragljane, Banja, Kotezi.

Do 10. veka se u Dubrovniku slavio Srđevdan.

Najčešće slave u Bosni na kraju 19. veka bile su Đurđevdan, Nikoljdan, Jovanjdan, Stefanjdan i Aranđelovdan.

Mapu rasprostranjenosti i osobenosti srpskog slavskog običaja koju je uradio Dušan Dačić možete da proučite ovde:

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 29

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Chox

Po ovom Dusanu ispade da je cesca slava Mitrovdan od Jovanjdana

RANZOM

E moj student, da li si čuo za Svarogov kolovrat kad spominješ KOLO?

Kakarot

Ala se nalupetao ovaj student Dusan, kao prvo nisu Mitrovdan, Nikoljdan i Djurdjevdan najvece i najcesce srpske slave nego Nikoljdan i Jovandan, i kao drugo Albanci su katolici i kao takvi nemaju krsnu slavu. Ne mora se ici na fakultet da bi se to znalo.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU