Srpski arheolozi uvereni da je vest o pronalaženju ženskog skeleta na Atosu - medijska manipulacija: To je deo kampanje protiv zabrane ulaska žena na Svetu goru, tvrde. Kakav je vaš stav o ovoj temi - glasajte u Mondo anketi!
Nije senzacionalna vest da je u podu grobljanske kapele manastira Pantokrator na Svetoj Gori pronađen "ženski skelet" koji je pripadao "nesumnjivo uglednoj ličnosti". U stvari, ovo uopšte nije vest, ocenjuju stručnjaci iz Srbije, ; iako američka antropološkinja Lora Vin Antikas najavljuje da će stare kosti otvoriti mnoga nova pitanja. "Tekst koji je potpisala izvesna Helena Smit vešto žonglira poluinformacijama i insinuira da su žene živele, umirale i bile sahranjivane u manastirima u, zvanično, duže od 1.000 godina striktno muškoj monaškoj zemlji".
"Prvu vešto sročenu vest emitovao je 'Gardijan'. Njen početak jeste senzacionalistički, ali su na kraju stavljene ozbiljne profesionalne ograde. Oni koji su prenosili vest nisu pročitali taj završetak. Priča deluje tendenciozno i treba posmatrati kako se razvija. Možda je to najava nove kampanje protiv zabrane ulaska žena u monašku državu", kaže za "Novosti" dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.
Prva javna ženska demonstracija protiv avatona, drevnog zakona koji zabranjuje ulazak žena na Svetu Goru Atonsku, odigrala se u aprilu 1953. godine. Tada su se učesnice Međunarodnog vizantološkog kongresa demonstrativno iskrcale u luci manastira Dionisijat. Za kršenje avatona do tada uopšte nisu bile propisane sankcije, jer se smatralo da to niko pristojan ne bi uradio, ali posle ovog feminističkog ispada grčko zakonodavstvo je propisalo zatvorsku kaznu, koja može biti zamenjena novčanom.
Od donošenja zakon nije nijednom primenjen, iako je bilo još nekoliko "feminističkih" provokacija. Iste 1953. na Atos je ušla američka učiteljica Kora Miler, a 1971. francuski filolog Žaklin Mišel i Italijanke Luisa Barbarito i Marija Pasterla. Grčka novinarka Malvina Karali tvrdi da je devedesetih godina prošlog veka ušla na Svetu Goru maskirana u muškarca.
Prilikom ulaska Grčke u Evropsku ekonomsku zajednicu feministkinje su avaton pokušale da sruše tvrdeći da je reč o kršenju ljudskih prava i slobode kretanja. Optužbe su pale pred obrazloženjem pravnika da je Sveta Gora potpuno privatno vlasništvo njenih 20 manastira, čiji žitelji imaju takođe pravo da ispovedaju svoju veru i žive po svojim pravilima. Isto pitanje je postavljano i nekoliko puta u Savetu Evrope, uz naglašavanje da EU daje mnogo novca za održavanje svetogorskih manastira, spomenika kulture čovečanstva sa liste Uneska. Avaton je uvek odbranjen, jer se on i ne odnosi samo na žene, već propisuje stroga pravila o ulasku i naseljavanju za sve potencijalne posetioce monaške države.
Feministkinje ne odustaju i s vremena na vreme pokreću otvorene ili prikrivene kampanje protiv avatona. Naučnici sumnjaju da je s tim ciljem emitovana i vest da je u Kapelici Svetog Atanasija neočekivano pronađen skelet žene koja je bila veoma značajna, što znači - plemkinja.
Stvari, ocenjuje se, stoje drugačije. Još 1847. srpski istraživač Atosa Dimitrije Avramović naziva tu kapelicu "grobnica, hram Svetog Atanasija". Teško je poverovati da monasi nisu znali ili nisu rekli arhitekti restauratoru da je tu grobnica.
Prava informacija o najnovijem otkriću, kako se ističe, glasi: u kapeli je pronađena hrpa kostiju. Tri od njih su male pa bi mogle da budu ženske. To će pouzdano utvrditi DNK ispitivanja, citira se na kraju teksta u "Gardijanu" dr Janis Manijatis, iz Demokritovog istraživačkog centra u Atini. Ugledni naučnik dodaje da je neophodno sačekati i rezultate karbonskog datovanja kostiju, da bismo saznali kada je umrla osoba kojoj su pripadale.
"Površni internet mediji zagrizli su mamac i preneli samo senzacionalističke navode, kao što je tvrdnja arhitekte-restauratora Faidona Hadžijantonijua, da nikad za 40 godina karijere nije video nešto slično otkriću u kapeli".
"Čak i apsolutni laici znaju da su crkve i njihova okolina mesta sahranjivanja, a da su hramovi često podizani na kostima mučenika. Pravilo je da se, ako se pri građenju crkve naiđe na grobove, kosti iz njih sakupe i sahrane u temelju. To pravilo je važilo i za prehrišćanske hramove. Crkve su često svesno građene na praistorijskim tumulima, jer se groblje smatra posvećenim tlom", kaže dr Crnobrnja.
On naglašava da sahranjivanje žena na Svetoj Gori nije čudo, jer je ovo najistočnije poluostrvo Halkidikija naseljeno od praistorije, a kao monaška država - "Bogorodičin vrt", funkcioniše nešto duže od 1.000 godina. Helenski priobalni gradovi Atosa, po mišljenju istoričara, potpuno su se ispraznili tek oko 5. veka zbog neprestanih napada turskih gusara. Pronađene kosti mogle bi da pripadaju i žrtvama razbojnika.
"U kapeli nisu pronađeni celi skeleti, već hrpa kostiju, pa je očigledno reč o sekundarnom sahranjivanju. Verovatno su graditelji manastira naišli na starije grobove, i kosti iz njih su sahranili u kapeli. Ne bi me iznenadilo da u blizini postoji praistorijska nekropola",tvrdi dr Crnobrnja.
Jedino što se sigurno može reći o ovoj kosturnici jeste da u njoj sigurno nije pronađen skelet vizantijske plemkinje, ocenjuje list.
Kakav je vaš stav o ovom pitanju?
Anketa
Da li bi ženama trebalo dozvoliti da kroče na Svetu Goru?
-
Ne, nikako - to bi bilo bogohuljenje
80.96% (540)
-
Da, zabrana je nepravda prema ženama
14.39% (96)
-
Nisam siguran/sigurna
4.65% (31)
