Šta kaže skromni heroj koji je donirao bubreg i deo jetre najboljem drugu

Ni danas skromni Nikola gotovo da nije svestan da je uradio ono za šta je malo ko kadar. Za njega je to bilo potpuno prirodno, podrazumevajući ljudski.

"U pitanju je bio Lukin život, pa kada je kompatibilnost potvrđena, ni za tren se nisam premišljao",priča za "Novosti" Nikola. "U vreme kada je Luka svakodnevno išao na dijalize, gledao sam koliko se muči i pati. Saznanje da mogu da mu pomognem za mene je bilo dovoljno za odluku".

Sudbina je na čudan način spojila ovu dvojicu mladića. Nikola se rodio, ratne 1993. godine kao tada jedina beba u Glamoču u BiH. Odrastao je u Banjaluci, bez oca, sa majkom, sestrom i trojicom braće. Završio srednju elektrotehničku školu. Najstariji brat Milorad krenuo je na Bogoslovski fakultet u Beogradu i počeo da iznajmljuje deo kuće porodice Luke Vasiljevića u Zemunu. Pre četiri godine pridružio mu se i Nikola. Došla je 2017. godina, Lukina dijagnoza i trenutak kada se svima život izvrće naglavačke.

"Vrlo brzo počinju dijalize i stiže izveštaj lekara da su bubrezi otkazali, da je jetra propala i da je kasno da se išta popravi bez odlaska pod nož", priča Nikola. "Tražio se donor i to hitno. Roditelji, brat, rođaci, nisu se 'poklapali'. Ponudio sam se ja. A kada je potvrđeno da sam odgovarajući donor, moja majka i Lukini roditelji, upozoravali su me jednim pitanjem: 'Znaš li šta radiš?'. No, dao sam reč, i tu više nije bilo dileme".

Prva operacija u turskoj bolnici "Adžibadem", u kojoj se rade dvostruke transplantacije, presađivanje jetre trajala je više od deset časova. Dok se Nikola očekivano dobro oporavljao, kod Luke s iskomplikovalo gotovo sve. Imao je unutrašnja krvarenja, višenedeljno krvarenje iz nosa, curenje žuči... Naredna operacija je bila posle tri meseca, kada je i Nikolin bubeg presađen Luki.

Prošla je godina od kada su se Nikola i Luka vratili iz Istanbula gde je prijatelj prijatelju poklonio deo sebe i produžio mu život. Bili su bliski i pre toga, ali su od tada gotovo braća.

Obojica mladića imaju kontrole svaka tri meseca. Nikolini rezultati pokazuju da se dobro oporavlja. Tome je mnogo doprinelo što je potpuno promenio način ishrane i života. Jedini problem je što je morao da se zaposli u kladionici, pa je svakodnevno okružen duvanskim dimom. Od svega bi, sada, najviše voleo da se zaposli u iole zdravijem okruženju. Zna da će posao električara teško naći, ali se nada zaposlenju od kog će moći pristojno da živi, a da ne bude rizično po njegovo zdravlje.

"U bolnici u Istanbulu su nam rekli da je pravo čudo, i nikada nisu imali slučaj da je neko donor oba organa a da pritom nije ni u srodstvu s onim kojem ih daje", priča skromno Nikola."Pre operacije objasnili su nam i da, u ovakvim slučajevima jedan od 10 donora ne preživi".