Goran Raičević drugog dana Božića pronašao na svojim kolima poruku i koverat neznanca koji mu je napravio štetu, sada želi da ga upozna jer mu je taj gest vratio veru u ljude
Da još uvek u Srbiji, uprkos besparici, stresu, opštoj nervozi i bezosećajnosti, ima savesnih i moralnih ljudi, uverio se Novosađanin Goran Raičević, kome je pre mesec dana nepoznata osoba udarila automobil na parkingu, ali je pre nekoliko dana štetu isplatila na vrlo neobičan način.
Naime, kako za "Kurir" priča Goran, početkom decembra prošle godine njegova ćerka je primetila da je auto udaren na parkingu kad je išla na fakultet. Odmah mu je, kako kaže, javila i poslala fotografiju.
"Udaren je plastični nosač za registarsku tablicu, a ona je spala i tako ostala da leži pored automobila. Bilo mi je krivo, pogotovo zato što mi se već duže vreme u životu dešavaju neke neprijatne situacije. Ova je prelila čašu. 'Ima li kraja ovome?!', pitao sam se. Ali, začudo, taj događaj me nije naročito poremetio. Kupio sam novi nosač za tablice, popravio sve i nastavio dalje. Nisam ni pomišljao više na to", priča Raičević.
A onda se drugog dana Božića, 8. januara, desilo čudo. "Po povratku s posla tog dana seo sam u auto. Pažnju mi je privukao neki papirić na šoferšajbni. Bio je zakačen iza brisača. Izašao sam iz auta i dohvatio to. Na papiru je pisalo: 'Pogledaj iza zadnje registarske tablice.' Stvarno nisam bio raspoložen ni za kakva iznenađenja. Već pomalo frustriran zbog svega što mi se u poslednje vreme dešavalo, pregledao sam ceo auto - ispod, iznad, gepek... Aha, zadnja tablica... Jedva sam je pomerio i ispod nje našao drugu kovertu s porukom: 'Izvinite za kola, za udarac pre dva meseca.' Otvorio sam kovertu, a u njoj je bilo 50 evra", priseća se Goran.
On je, kako kaže, bio u šoku kad je to video, pa onda i shvatio šta se zbiva.
"Vernik sam i nemam dilemu zašto se to desilo baš za božićne praznike. Međutim, nije stvar u novcu... Ovaj događaj mi je vratio izgubljenu veru u ljude. Dobio sam veliku životnu lekciju! Ne znam ko je taj čovek što mi je udario auto, ali znam da je pravi čovek", kaže Goran i dodaje da bi voleo da ga upozna. "Da znam ko je, uzeo bih te pare koje mi je ostavio i odveo ga negde na ručak. Mislim da bismo imali vrlo prijatan razgovor", zaključuje sa osmehom Goran.
Ono što je neobično je, kako kaže Goran, i to što je tog dana kad je pronašao kovertu auto bio parkiran u potpunom drugom delu grada. "Ne umem to da objasnim. Ta osoba je sasvim sigurno prepoznala auto, ali ne znam da li je to zbog toga što se poznajemo. Ne verujem, pretpostavljam da bi mi se obratila lično da je tako", kaže Goran.
