Beogradski ugostitelji ne znaju da li su prazne stolice u njihovim lokalima posledica finansijske krize ili promene stila života kod ljudi, ali izvesno je da kafane zjape gotovo prazne. Kako sami kažu, posao se prepolovio.

"Ma šta da vam kažem, kad gost jednu kafu plati karticom! Ni pazara, ni bakšiša", jada se osoblje poznate kafane "Mornar" u Dečanskoj ulici. "U onim vremenima inflacije i rata lokal je bio dupke pun, a danas - nikoga. I slamarice se ispraznile!"

Prema statističkim podacima, kako pišu "Novosti", prosečna srpska porodica izdvaja oko dva odsto svojih primanja za ovakav vid društvenog života, što iznosi oko 1.500 dinara mesečno. Cenovnici beogradskih restorana vam uglavnom ne dozvoljavaju da, makar i jednom mesečno, sa bližnjima odete na ručak u neki od njih.

"Ne treba ti statistika da bi to utvrdio, čim vidiš naša snuždena lica znaš da nema ni prometa ni napojnica", šaljivo objašnjava situaciju konobar restorana "Kolarac" u centru prestonice. "Porodični ručkovi su sve ređi, i kad dođu ne naručuje se predjelo već se odmah prelazi na glavno, a posle, i ako se odluče za flašu vina, to je uglavnom litarska boca - na buteljkama se paučina odavno uhvatila.
Kafane, mesta gde je nekad pulsirao društveni život, protkan politikom - danas su poluprazne".

Poznavaoci kažu da ekonomska kriza nije uzrok tome, ona je samo ubrzala njihovo propadanje.

U teškim, kriznim vremenima za očekivati bi bilo da se ljudi zbijaju, postaju bliži i prisniji, a kafana kao mesto susreta i živog razgovora idealno je pribežište. Međutim, to nije slučaj. Kako kaže profesor Dragan Koković, sociolog kulture, stilovi života su se izrazito promenili, i to je glavni krivac zašto su kafane prazne.

"Nije sve zbog tranzicije i krize, kvalitet ljudskih odnosa se dosta promenio u odnosu na doba kada je kafana bila važan deo kulturnog života", objašnjava Koković. "Danas caruje narcistička kultura, čovek je okrenut samom sebi, zatvoren u svoju kulu od slonove kosti i nema potrebe da ide na mesto gde je živa reč glavni okvir koji okuplja ljude. Naravno da i niska primanja i neizvesna budućnost utiču na to da kafedžije imaju sve manje gostiju. Porodica sa prosečnim mesečnim dohotkom teško će se odlučiti na ručak u restoranu, što je nekada bila uobičajeno".

(MONDO)