Mešovita pitanja različitog tipa, otvorenog i zatvorenog, obavezni i izborni predmeti, ono je što bi trebalo da očekuju učenici na državnoj maturi, koja će, kako je najavljeno, biti prvi put organizovana u junu 2022. godine.
Predsednik Evropskog udruženja nastavnika Srbije i direktor Šeste beogradske gimnazije Rade Zejak, pojasnio je Tanjugu da državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, kao što to sada rade osnovci, a da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita.
"Struktura mature će imati obavezni i izborni deo, a sadržaj i koncept testiranja biće jasno definisani pre samog ispita, kao i sam način polaganja mature. Ranije je najavljeno da će test na državnoj maturi imati 40 zadataka, od toga će 10 biti sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa. Ispit ce trajati četiri sata, a broj bodova biće različit u odnosu na nivo zadataka", objasnio je Zejak.
Iskustva drugih zemalja u regionu, odnosno Evropi, predstavljaju pitanja različitog tipa.
"Tako se daje mogućnost učenicima da pokažu kako se snalaze u različitim situacijama. Nekome odgovaraju zatvorena pitanja, nekim ponuđeni odgovori, odnosno čekiranje", navodi Zejak.
Postoje već komisije gde su angažovani prosvetni radnici od strane Ministarstva koji su se prijavili za učešće na izradi testova.
"Kolege u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja uveliko rade na osmišljavanju testova", naveo je Zejak i ukazao na važnost toga gde će se raditi testovi, a i kako će se dostavljati, o čemu Ministarstvo prosvete još nema jasno utvrđen plan.
"U zemljama regiona radi se tako da se tačno zna gde se i kako se materijal dovozi, a onda ga pregledaju nastavnici, koji su konkursom zainteresovani da budu pregledači. Ministarstvo još nije izašlo sa jasnom definicijom kako bi to bilo kod nas", kazao je Zejak.
Prema njegovim rečima, još nije jasno definisano kako će izgledati polaganje srednjih stručnih škola.
"Zato je neophodno da se održi pilot projekat da bi se videlo kako to funkcioniše, jer će oni, u zavisnosti od toga na koje će fakultete konkurisati, i polagati dodatne ispite", rekao je on.
Konkretizovana će biti i prohodnost na visokoškolske ustanove, pa će tako fakulteti već na početku godine morati da izađu sa okvirnim planom koliko će biti mesta i koji izborni predmeti će biti neophodni da se polažu.
