Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da nema mesta panici zbog zagađenog vazduha i navodi da ono nije drastično veće nego prethodnih godina. Najavila subvencije za individualna ložišta.
Brnabić je, naime, novinarima na otvaranju Nacionalne akademije za javnu upravu kazala da se na sastanku u Vladi Srbije danas razgovaralo o tome da se oformi radna grupa koja će se baviti koordinacijom ministarstava, kao i planiranjem aktivnosti za smanjenje zagađenja.
"Nema mesta za paniku, Institut za javno zdravlje Batut je izdao saopštenje u kojem piše da ne postoji veći broj obolelih ove godine u ovom periodu nego do sada, a ni zagađenje nije značajno veće nego što je u zimskum mesecima poslednjih godina", kazala je Brnabić.
Premijerka je dodala da je zagađenje nešto veće zbog vremenskih prilika, odnosno zbog magle, zbog toga što nema snega, vetra, a grejna je sezona i povećan je intenzitet saobraćaja.
"Ključni problemi za zagađenje vazduha su individualna ložišta. Širom Srbije 60 odsto nije priključeno na centralni sistem grejanja, greju se od mazuta preko uglja, svakako drva, ali generalno ljudi lože sve i svašta i to je poseban problem", kazala je premijerka dodajući da će se ubuduće davati i podsticaji za priključenje na centralni sistem grejanja.
E, pa sad je STVARNO DOSTA: Hoćemo ČIST(IJI) VAZDUH! (FOTO, VIDEO)
Brnabić je dodala da je problem i pojačan saobraćjaj i u tom je smislu navela da samo u Beogradu ima otprilike 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.
"Planule" za 5 minuta: Ako tražite maske, NEĆETE ih lako naći u Beogradu!
"Tu možemo da zabranimo euro 3 motore, a pričali smo i o tome da pooštrimo prilikom registracije kontrolu emisije izduvnih gasova", kazala je premijerka.
Kako je navela, sve to zahtevaće dodatne troškove građanima, dok je smanjenje emisije štetnih gasova ocenila kao kompleksan problem.
Premijerka je kazala i da nije zadovoljna načinom na koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine pristupilo ovom problemu, navodeći da građani nisu imali dovoljno informacija o tome kakvo je stanje, ali ni o poređenju sa prethodnim godinama, pa ni o tome šta se planira.
Ona tvrdi da je prethodnih godina dosta rađeno na gasifikaciji, te da je uloženo mnogo u unapređenje zaštite životne sredine, najviše u rudarstvo i energetiku.
"Menjali smo i kotlove da ne bude grejanja na čvrsta goriva, a poslednje tri godine opredelili smo značajna finansijska sredstva za projekte pošumljavanja", navela je Brnabić.
Upitana da li su određeni rokovi za sprovođenje mera koje će smanjiti zagađenje vazduha, Brnabić je kazala da rokovi ne postoje, da država već godinama radi na svemu tome, kao i da će se tako nastaviti.
ŠTA JE SVE URAĐENO I ŠTA BI TEK TREBALO
Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja obavestili su predsednicu vlade da je trenutno zagađenje vazduha u našoj zemlji čestičnog tipa, i da varira u zavisnosti od perioda dana, klimatskih uslova i samog prisustva izvora zagađenja.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da nema dramatičnih promena u stepenu zagađenja u odnosu na ranije godine.
Skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je identifikovano kao jedan od ključnih problema zbog čega će se ubrzati proces gasifikacije. Stimulisaćemo građane da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za tako nešto.
Samo u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina zatvoreno preko 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. U narednom periodu fokus će biti prebacivanje lokalnih toplana na gas, imajući u vidu da 10 odsto njih koristi mazut, a 15 odsto ugalj.
U toku je projekat "Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase da se u što većem broju gradskih toplana u Republici Srbiji izvrši prelazak sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase kao osnovnog energenta, uz uslov da je to ekonomski isplativo.
Ovaj energent je znatno jeftiniji od fosilnih goriva i značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Svi objekti koji su rekonstruisani kroz projekte Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima povezani su na sisteme centralnog grejanja gde su za to postojali uslovi.
Elektroprivreda Srbije je do sada uložila više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, kao što su rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na blokovima termoelektrana, odsumporavanje dimnih gasova na blokovima, dok je vrednost projekata koji su u toku 486 miliona evra.
Konstatovano je da iz godine u godinu imamo sve veći broj automobila zbog čega će Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenuti rigorozniju kontrolu učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova sa posebnim fokusom na pooštravanje kontrole tehničkih pregleda. Budžetom za 2020. godinu već su predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila.
U saradnji sa "Putevima Srbije" uvode se električni punjači za automobile u gradovima i na autoputevima.
Nastaviće se sa pošumljavanjem koje se sprovodi treću godinu za redom. Tokom 2018. i 2019. godine 24 jedinice lokalne samouprave su dobile sredstva za projekte pošumljavanja što će biti nastavljeno i 2020. godine.
Istaknuto je da prema zvaničnim merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na godišnjem nivou ne postoje veće promene u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu, kada je u pitanju kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Praćenje podataka merenja kvaliteta vazduha, kako je objašnjeno, sprovodi se po istom principu kao i u većini zemalja Evropske unije, a to je satno merenje u baznim stanicama čiji se podaci automatski obrađuju i u koje građani mogu da imaju uvid.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao i predstavnici Grada Beograda.
