Ništa od jedinstvenih udžbenika! Zakon kaže – svi izdavači na tržištu

"Kao i do sada postojaće više izdavača. Po zakonu moraju svi da budu na tržištu i tu promena nema. Možemo reći da je reč o lažnoj vesti. Neko je to tako interpretirao, pa su to preneli brojni mediji, ali istina je da predmeti od nacionalne važnosti, pogotovo ovom revizijom koja je u toku, u velikoj meri obrađuju dosta toga vezanog za naš identitet”, istakla je za MONDO zamenica direktora Zavoda za obrazovanje i vaspitanje Dejana Milijić Subić.

Sve je počelo neumesnim objašnjenjem "danka u krvi" i janjičarima u udžbeniku iz istorije za šesti razred zbog čega se nedavno podigla bura u javnosti.

Navedeno je da je danak u krvi omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, što, kako kažu istoričari, s jedne strane može i da se tumači kao pozitivno za pojedince. Sporni udžbenik iz istorije je povučen i on se sledeće godine neće naći pred učenicima.

Nastavnica istorije beogradske škole “Kosta Abrašević” M.K kaže za MONDO da je objašnjanje ovog istorijskog procesa u pomenutom udžbeniku sročeno nespretno.

”Nije dobro formulisano, ali za svaki istorijski proces imate i jednu i drugu stranu. Tako će u ovom slučaju neki reći - ali to je bilo pozitivno za pojedince koji su napredovali na društvenoj lestvici. Znate, islamizacija je u tom periodu bila idobrovoljna, ali i prinudna. Ceo jug Srbije islamizovan na ovaj ili onaj način. Mnogi su prihvatanjem islama spasavali svoje živote bližnjih, imovinu”, objasnila je ova nastavnica.

Ona ističe da lično nije nailazila u udžbenicima na suprotna značanja i objašnjenja istorijskih događaja, ali da bilo situacija da nešto bude izostavljeno.

"Svi izdavači obrađuju iste istorijske događaje, tačno se zna šta je ključno i od toga se ne odstupa. E sad, pitanje je zašto u našoj zemlji ima toliko izdavača", kaže M.K. za MONDO.

Dejana Milijić Subić ističe da na tržištu mora da postoji više idavača jer je upravo zakonom to određeno. Demantovala je da će svi izdavači imati iste sadržaje, već će im kao i do sada biti date smernice šta je to što se obrađuje.

”Ono na šta se obraća pažnja kada se radi o predmetima od nacionalnog značaja je da se izdavačima odrede koje su to ključne stvari koje treba obraditi. Fokus je na očuvanju identiteta, ali važna je interkulturalnost, ne mogu se te stvari obrađivati kao izlovane, jer nisu”, kaže Milijić Subić.

Kako nam je objasnila, krajni cilj udženika i obrazovanja jeste ishod, a ne proces.

”Važno je da učenici nauče da tumače događaje i činjenice. Izdavači i predavači prilikom pravljenja udžebnika moraju da se drže obavezenog sadržaja, ali i izbornog. Mi im damo to "srce", ali škole imaju izvesnu autonomiju i do svakog nastavnika pojedinačno je kako će neki događaj ili činjenicu obraditi”, precizirala je zamenica direktora Zavoda za obrazovanje.

KOLIKO ZAPRAVO IMA NACIONALNOG SADRŽAJA U UDŽBENICIMA

Ona kaže da kada je reč o književnosti u nižim razredima sadržaj od nacionalnog značaja je zastupljen u čak 90 odsto dela, s obzirom da je njima to najbliže, jer još i nisu “pravi čitaoci.”

"U višim razredima, od petog do osmog, 80 odsto je nacionalni sadržaj. U srednjim školama se to još smanjuje jer oni obrađuju istoriju književnosti. Takođe i izbornost sadražaja se povećava.U višim razredima osnovne škole tri do četiri dela su izborna, a gimnazijama je taj broj 30, pa sad shodno smerovima I taj broj varira. Tako društvenjaci imaju 10 izbornih dela",  naglašava Milijić Subić.

Ono što je dosta polemike u javnosti izazvalo je i to da trenutno u sistemu obrazovanja Srbije tri najveća imena srpske nauke Nikola tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković staju u jedan čas nastave u osnovnim, i jedan u srednjim školama.

Ona kaže da je revizijom koja je u toku ovim naučnicima posvećena velika pažnja, pa tako precizira: "Naš naučnik Milutin Milanković se izučava u okviru srpkog jezika u petom razredu osnovne škole, pa potom i u osmom, u sedmom u okviru istorije, a u srednjoj školi u trećem i četvrtom razredu. Na poslednjoj godini se ovaj naučnik, kao i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin obrađuju se u okviru predmeta primenjen nauke. Mihajlo Pupin i Nikola Tesla su svoje mesto našli i u fizici", rekla nam je Dejana Milijić Subić.

Ona navodi da kada je reč o nacionalnom sadržaju u naučnoj i stručnoj javnosti uvek postoje dve struje - oni koji kažu da ga nema dovoljno i funkcionalisti koji navode da ga ima previše I da se zanemaruje funkcionalna pismenost.

"Mi smatramo da ga ima dovoljno i da je uravnotežen, a kada je reč o greškama u pojedinim udžbenicima oko toga ne bi trebalo dizati famu i paniku. Ukoliko neko primeti nešto tako trebalo bi da se prvo obrati nama, a ne da diže paniku na društvenim mrežama. Mi taj udžbenik odmah povlačimo dok se greška ne ispravi. Greške se dešavaju svakom čoveku, pa tako i u slučaju spornog udžebnika istorije. Niko to nije uradio namerno",  naglasila je Milijić Subić.