U Srbiji je prošle godine 28 žena bilo žrtve partnerskog nasilja, dve manje nego 2018. godine, a koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević ukazuje na činjenicu da broj žrtava ostaje isti, iz godine u godinu.
To se događa uprkos brojnim merama u cilju prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama.
Ona ističe da je u protekloj deceniji čak 350 žena bilo žrtve femicida.
"Bez obzira na usvajanje Zakona, Strategija, preporuka i raznih akata, podaci iz godine u godinu pokazuju da broj ubijenih žena u Srbiji ostaje isti ili sličan i da se situacija skoro pa ne menja", rekla je Stanojević Tanjugu.
Ekspertska grupa Saveta Evrope juče je objavila izveštaj u kojem pozdravlja mere koje je Srbija preduzela radi primene Istanbulske konvencije, i konstatovala političku posvećenost srpskih vlasti u iskorenjivanju rodno zasnovanog nasilja.
Pozdravljen je napredak u zakonodavstvu, ali i u praksi.
Stanojević nije tako zadovoljna, i smatra da bi bilo manje ubijenih žena kada bi se na problem reagovalo "u startu", odnosno kada bi se shvatilo da su ubistva epilog maltretiranja žena i partnerskog i porodičnog nasilja nad njima koje se ne prijavljuje.
Problem je, ukazuje Stanojević, što se maltretiranje i nasilje i dalje ne prijavljuje i da su brojni razlozi za to što ljudi najčešće govore da neće da se zameraju ili zato što misle da je to porodična - "njihova stvar".
"Nije tako, to je stvar svih nas. Ne može se neko maltretirati i tako ne može da živi ni žena, ni dete, pa ni taj nasilnik. To su nesrećne porodice, a nasilje ostavlja trajne posledice na sve", istakla je ona.
Kako kaže, počinioci ubistava žena su i prošle godine bili iz svih socijalnih struktura, iako su predrasude da oni dolaze sa margina.
"Bilo je i bogatih, moćnih i visokoobrazovanih počinilaca. Femicid su izvršili i visokoobrazovani ljudi, koji su odlično znali šta iz toga proizilazi", rekla je Stanojević.
Savet Evrope je inače naveo u izveštaju da u Srbiji nema dovoljno specijalizovanih službi za podršku žrtvama nasilja, te da ih pretežno vode nevladine organizacije, sa ograničenim budžetima.
Aktivistkinja Autonomnog ženskog centra "Mreža žene protiv nasilja" Vedrana Lacmanović ukazuje da žrtve nisu samo žene, već i njihova deca, kojima je potrebna podrška, a prošle godine je, zbog femicida, 40 mališana ostalo bez majki.
"Nažalost, podrške za decu koju su prisustvovala nasilju nema. U kontaktu smo sa clanovima porodica i oni imaju brojne traume. Decu to sve prati ceo život, a završavaju po hraniteljskim porodicama ili u sirotištima", rekla je Lacmanović.
Prema njenim rečima, prošle godine zabeleženo je i 12 slučajeva pokušaja ubistava žena.
"Moguće da je broj veći, a ne znamo ni koliko je žena preminulo od posledica višegodišnjeg mučenja", kazala je Lacmanović.
Stanojević upozorava da su za samo tri prve sedmice ove godine ubijene tri žene.
"Moja poruka svima je da se nasilje prijavljuje. Žrtvama se mora pomoći i postupci se moraju pokrenuti", istakla je Stanojević.
Femicid je termin koji definiše ubistvo žene motivisana mržnjom prema tom polu, a u nekim društvima, pa i u našem, nasilnik misli da ima pravo da oduzme život "svojoj" ženi.
