Vrhovni sud Srbije saopštio je u ponedeljak da sudije neće postupati po preporuci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se privremeno obustave radni sporovi.
Kolegijum Vrhovnog suda Srbije je, kako je navedno u saopštenju, ukazao da je sudska vlast "nezavisna, odvojena u obavljanju svojih nadležnosti od druge dve grane vlasti, samostalna i nepristrasna".
Dodaje se da će sudije u radnim, kao i u svim drugim postupcima, "odluke donositi na osnovu Ustava i zakona, nakon sprovedenog postupka u svakom pojedinačnom slučaju".
"Sudije neće postupati na način kako je to preporučilo Ministarstvo ekonomije, jer su radni sporovi posebno hitne prirode", ističe Vrhovni sud.
Vrhovni sud Srbije navodi da je dobio dopis Ministarstva ekonomije, u kojem se Ministarstvo pravde moli da razmotri mogućnost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima, da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije.
Ministarstvo pravde je dopis Ministartva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije. Vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović uputila je, tim povodom, dopis predsednicima okružnih sudova u Srbiji, u kojem im dostavlja dopis Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, da bi, kako se navodi u saopštenju, sa originalnim tekstom upoznali predsednike područnih opštinskih sudova.
"Jedino javnost u radu Vrhovnog suda Srbije garantuje da se ne vrši nikakav uticaj na postupanje nižestepenih sudova. Zato je predsednicima okružnih sudova upućen dopis, koji nije sadržavao ni preporuku niti uputstvo Vrhovnog suda, ni predsednicima sudova, niti sudijama o načinu postupanja, već transparentno ukazao na način, kojim Ministarstvo ekonomije pokušava da se meša u nadležnost sudske vlasti", ističe se u saopštenju Vrhovnog suda.
Dopis je, kako je objašnjeno, "poslat da bi se obavestile sudije o nedopustivom pokušaju mešanja dela izvršne vlasti u sudsku nadležnost i da bi se, na zakazanom sastanku sa predsednicima okružnih sudova Srbije doneo zajednički zaključak i osudilo ovakvo postupanje, koje je suprotno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima".
Kolegijum Vrhovnog suda Srbije je, kako je navedno u saopštenju, ukazao da je sudska vlast "nezavisna, odvojena u obavljanju svojih nadležnosti od druge dve grane vlasti, samostalna i nepristrasna".
Dodaje se da će sudije u radnim, kao i u svim drugim postupcima, "odluke donositi na osnovu Ustava i zakona, nakon sprovedenog postupka u svakom pojedinačnom slučaju".
"Sudije neće postupati na način kako je to preporučilo Ministarstvo ekonomije, jer su radni sporovi posebno hitne prirode", ističe Vrhovni sud.
Vrhovni sud Srbije navodi da je dobio dopis Ministarstva ekonomije, u kojem se Ministarstvo pravde moli da razmotri mogućnost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima, da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije.
Ministarstvo pravde je dopis Ministartva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije. Vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović uputila je, tim povodom, dopis predsednicima okružnih sudova u Srbiji, u kojem im dostavlja dopis Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, da bi, kako se navodi u saopštenju, sa originalnim tekstom upoznali predsednike područnih opštinskih sudova.
"Jedino javnost u radu Vrhovnog suda Srbije garantuje da se ne vrši nikakav uticaj na postupanje nižestepenih sudova. Zato je predsednicima okružnih sudova upućen dopis, koji nije sadržavao ni preporuku niti uputstvo Vrhovnog suda, ni predsednicima sudova, niti sudijama o načinu postupanja, već transparentno ukazao na način, kojim Ministarstvo ekonomije pokušava da se meša u nadležnost sudske vlasti", ističe se u saopštenju Vrhovnog suda.
Dopis je, kako je objašnjeno, "poslat da bi se obavestile sudije o nedopustivom pokušaju mešanja dela izvršne vlasti u sudsku nadležnost i da bi se, na zakazanom sastanku sa predsednicima okružnih sudova Srbije doneo zajednički zaključak i osudilo ovakvo postupanje, koje je suprotno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima".
"Bura" zbog dopisa
Ministarka pravde Snežana Malović ocenila je da je potez Ministarstva ekonomije, koje je uputilo dopis da se na godinu dana obustave radni sporovi, neprimeren, ali da ga ne smatra zlonamernim, niti pokušajem da se utiče na sudsku vlast.
Malovićeva je u izjavi novinarima koji prate konferenciju o prevenciji torture u Srbiji, rekla da je Ministarstvo pravde tu bilo "isključivo u funkciji poštara", jer je "integralni dopis Minitarstva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije".
"Sudstvo je potpuno samostalno i potez koji je Ministarstvo ekonomije iskazalo pisanjem ovog dopisa nazvala bih neprimerenim, ali svakako ne bih ga smatrala zlonamernim i pokušajem uticaja na sudsku vlast", ponovila je Malovićeva.
Prema njenom mišljenju, prethodno je trebalo obaviti konsultacije kojima bi se Ministarstvu ekonomije ukazalo koje su "granice postupanja izvršne vlasti prema sudskoj".
Malovićeva je ocenila da je reakcija Društva sudija Srbije, koje je osudilo ovakav potez Ministarstva ekonomije, "adekvan i da očekuje od sudija da u ovoj vrsti sudskih postupaka postupaju isključivo u skladu sa Ustavom, zakonom, svojom savešću i moralom".
Ministarka pravde je navela primer da je u Srbiji bilo oko 2.500 tužbi koje su sudije i tužioci podneli protiv Republike Srbije u vezi sa razlikama u platama, koje im nisu isplaćene, kao i da je većina usvojena.
I državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su iz tog ministarstva "bez ikakvog komentara" samo prosledili Vrhovnom sudu Srbije dopis Ministarstva ekonomije.
"Ministarstvo pravde ispunjava svoje obaveze zasnovane na Ustavu, pravosudnim zakonima i na osnovu zakona o ministarstvima. Naša uloga je da sve dopise koji se upućuju sudijama prosledimo nadležnom sudu, a to je uvek Vrhovni sud Srbije", izjavio je Homen Tanjugu.
Kako je izjavio, kada su originalan dopisa Ministarstva ekonomije prosledili Vrhovnom sudu, tu je uloga Ministarstva pravde završena i naglasio da Ministarstvo pravde dobija stotine dopisa.
Homen je objasnio da Ministarstvo pravde ne ulazi u suštinu dopisa. Jer, "kada bi mi arbitrirali koje dopise hoćemo, a koje nećemo da prosledimo Vrhovnom sudu, mi bi upravo bili u poziciji da narušavamo nezavisnost sudstva", kazao je on.
Homen je kazao da sve što stigne, a što se odnosi na sud, Ministarstvo pravde pošalje Vrhovnom sudu, što su uradili i u ovom slučaju, a Vrhovni sud "ceni da li će da postupi ili ne po predmetnom zahtevu".
Malovićeva je u izjavi novinarima koji prate konferenciju o prevenciji torture u Srbiji, rekla da je Ministarstvo pravde tu bilo "isključivo u funkciji poštara", jer je "integralni dopis Minitarstva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije".
"Sudstvo je potpuno samostalno i potez koji je Ministarstvo ekonomije iskazalo pisanjem ovog dopisa nazvala bih neprimerenim, ali svakako ne bih ga smatrala zlonamernim i pokušajem uticaja na sudsku vlast", ponovila je Malovićeva.
Prema njenom mišljenju, prethodno je trebalo obaviti konsultacije kojima bi se Ministarstvu ekonomije ukazalo koje su "granice postupanja izvršne vlasti prema sudskoj".
Malovićeva je ocenila da je reakcija Društva sudija Srbije, koje je osudilo ovakav potez Ministarstva ekonomije, "adekvan i da očekuje od sudija da u ovoj vrsti sudskih postupaka postupaju isključivo u skladu sa Ustavom, zakonom, svojom savešću i moralom".
Ministarka pravde je navela primer da je u Srbiji bilo oko 2.500 tužbi koje su sudije i tužioci podneli protiv Republike Srbije u vezi sa razlikama u platama, koje im nisu isplaćene, kao i da je većina usvojena.
I državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da su iz tog ministarstva "bez ikakvog komentara" samo prosledili Vrhovnom sudu Srbije dopis Ministarstva ekonomije.
"Ministarstvo pravde ispunjava svoje obaveze zasnovane na Ustavu, pravosudnim zakonima i na osnovu zakona o ministarstvima. Naša uloga je da sve dopise koji se upućuju sudijama prosledimo nadležnom sudu, a to je uvek Vrhovni sud Srbije", izjavio je Homen Tanjugu.
Kako je izjavio, kada su originalan dopisa Ministarstva ekonomije prosledili Vrhovnom sudu, tu je uloga Ministarstva pravde završena i naglasio da Ministarstvo pravde dobija stotine dopisa.
Homen je objasnio da Ministarstvo pravde ne ulazi u suštinu dopisa. Jer, "kada bi mi arbitrirali koje dopise hoćemo, a koje nećemo da prosledimo Vrhovnom sudu, mi bi upravo bili u poziciji da narušavamo nezavisnost sudstva", kazao je on.
Homen je kazao da sve što stigne, a što se odnosi na sud, Ministarstvo pravde pošalje Vrhovnom sudu, što su uradili i u ovom slučaju, a Vrhovni sud "ceni da li će da postupi ili ne po predmetnom zahtevu".
Sindikati: Kršenje Ustava
Tri velike sindikalne organizacije u Srbiji ocenile su da zahtev Ministarstva ekonomije da se prekinu suđenja i zamrzne izvršenje odluka u radnim sporovima predstavlja kršenje Ustava Srbije i pritisak na nezavisno sudstvo.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" su ocenili da se na taj način krše prava radnika i ruši autoritet pravne države.
Kako se navodi u saopštenju ASNS, obrazloženje da bi isplata zaostalih plata mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka radnih mesta u privatizovanim preduzećima i preduzećima u postupku privatizacije, predstavlja kršenje zakona i mešanje izvršne vlasti u sudsku.
"Tim postupkom krše se sva prava radnika, suspenduje se kolektivno ugovoranje i kolektivni ugovori, a poslodavcima se pruža mogućnost da nastave sa kršenjem zakona", dodaje se u saopštenju ASNS.
U saopštenju SSSS navodi se da je "potrebno da se utvrdi odgovornost onih koji prekoračuju svoja ovlašćenja ili nesavesno obavljaju funkcije na koje su postavljeni i tako ruše autoritet pravne države i sudstva i krše prava građana".
Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je agenciji Beta da je takva odluka "sramotna" i da krši prava garantovana Ustavom Srbije.
Prema njegovim rečima, ugrožena su prava radnika, koji na rešenje takvih sporova čekaju i po šest godina.
(agencije/MONDO)
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" su ocenili da se na taj način krše prava radnika i ruši autoritet pravne države.
Kako se navodi u saopštenju ASNS, obrazloženje da bi isplata zaostalih plata mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka radnih mesta u privatizovanim preduzećima i preduzećima u postupku privatizacije, predstavlja kršenje zakona i mešanje izvršne vlasti u sudsku.
"Tim postupkom krše se sva prava radnika, suspenduje se kolektivno ugovoranje i kolektivni ugovori, a poslodavcima se pruža mogućnost da nastave sa kršenjem zakona", dodaje se u saopštenju ASNS.
U saopštenju SSSS navodi se da je "potrebno da se utvrdi odgovornost onih koji prekoračuju svoja ovlašćenja ili nesavesno obavljaju funkcije na koje su postavljeni i tako ruše autoritet pravne države i sudstva i krše prava građana".
Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je agenciji Beta da je takva odluka "sramotna" i da krši prava garantovana Ustavom Srbije.
Prema njegovim rečima, ugrožena su prava radnika, koji na rešenje takvih sporova čekaju i po šest godina.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
