Bezbednost dece u saobraćaju: Polovina roditelja NEOPREZNO prevozi decu!

/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja/

Iako je o ovoj temi dosta pisano, svakako nije beznačajna, i o njoj treba stalno govoriti i pisati. Uuređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a deca su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva.

Saobraćajne nezgode u kojima stradaju deca jedan su od najvećih izazova sa kojima se danas suočavaju sve zemlje sveta. Zabrinjavajući je podatak da povrede nastale u saobraćajnim nezgodama čine jedan od pet najčešćih uzroka smrtnog stradanja dece u svetu danas. Naime, na svaka četiri minuta na putevima širom sveta jedno dete izgubi život.

U Srbiji je od 2016. do 2018. godine 41 dete smrtno nastradalo, dok je 4.604 zadobilo teže ili lakše telesne povrede.

Auto-sedište, osim što mora da odgovara masi deteta, mora biti homologovano, odnosno da ispunjava bezbednosni standard. Pored toga, važno je da auto-sedište bude ispravno postavljeno u automobilu, i da dete bude ispravno vezano u njemu.

Pojasevi moraju da prelaze preko ključne kosti deteta i karličnog pojasa, a nikako ne smeju prelaziti preko stomaka, niti preko glave deteta ili njegovog vrata.

Obavezno pogledajte na OVOM linku video upustva Agencije za bezbednost saobraćaja kako se pravilno bira dečije auto-sedište, postavlja u vozilo, kao i kako se pravilno dete postavlja u dečije auto-sedište. Samo ukoliko pravilno uradite sve radnje iz video upusta, možete biti sigurni da se vaše dete prevozi bezbedno.

Preuzmite brošuru o dečijim auto-sedištima!

Kako je već obrazloženo na početku ovog teksta, deca kao ranjivi učesnici u saobraćaju zbog svojih psihofizičkih karakteristika nisu odgovorni za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na nas ostale učesnike u saobraćaju, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto-škole, medije...

Ponašanje dece je vrlo često nepredvidljivo i greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila "vidi i budi viđen".

Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini...

Brzina je glavni uzrok saobraćajne nezgode. Istraživanja vezana za brzinu nam pokazuju da što je veća brzina duži je zaustavni put vozila, i posledice saobraćajne nezgode su veće. Takođe, je bitno napomenuti da pri sudarnoj brzini od 50 km/h šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 km/h šanse preživljavanja su 80%.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.

Shodno tome svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Kao roditelji treba da se obavežemo da deci damo kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pošto je to sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju. I njegova uloga je sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju.

Nažalost, u Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.

Na OVOM linku, možete besplatno preuzeti materijale za saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece koje je pripremila Agencija za bezbednost saobraćaja.

Imate veliki broj edukativnog sadržaja u vidu bojanki, crtanih filmova, igrica, knjiga, pesama, postera, ali i radnih listova i rasporeda časova, koji na odličan način pružaju sva neophodna znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Pa eto prilike da period izolacije provedemo kreativno sa svojim mališinama učeći ih pravilima saobraćaja.

Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza.

Takođe, na delu puta na kojem se kreću deca, i na kojem postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

Problem ugroženosti dece u saobraćaju možemo posmatrati kao tročlani sistem, čiji su elementi deca na jednoj strani, vozači na drugoj, i kao treći element javlja se podsistem saobraćajnica u kome dolazi do kontakta prva dva elementa. Ta tri elementa predstavljaju ujedno i pravce kojima se može i mora delovati. Delovanje treba sprovesti stalno i istovremeno u sva tri pravca.

Poboljšanje bezbednosti dece prepoznato je kao jedan od strateških ciljeva Republike Srbije.

Srbija je 2015. godine donela važan dokument "Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine", koji ima za cilj da unapredi bezbednost saobraćaja i spreči stradanje u saobraćaju.

Donošenjem strategije omogućava se izgradnja održivog i delotvornog sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja, kojim će se postići ciljevi u pogledu povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a posebno dece kao najranjivije kategorije učesnika.

Strategijom su definisani sledeći ciljevi po pitanju bezbednosti dece:

- Da u saobraćaju nema poginule dece od 2020. godine;
- Da se broj teško povređene dece u 2020. godini prepolovi, u odnosu na 2011. godinu;
- Da se prepolove ukupni, godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu.

/autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/