Saobracajne nesrece koji su uzroci saobracajnih nesreca

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

UŽASNI podaci o saobraćajnim nesrećama: Svake 23 sekunde neko pogine!

Virusi, pogotovo ovaj aktuelni jesu opasni, ali je opasno i ovo - pročitajte kakve su sve razmere stradanja u saobraćaju i koji su najvažniji uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda.

Izvor: MONDO/K. S.

/autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja/

Svakodnevno stradanje u saobraćajnim nezgodama je rastući globalni problem. Danas u svetu u saobraćajnim nezgodama smrtno strada oko 1.300.000 ljudi godišnje, a oko 50.000.000 biva povređeno (WHO, 2013). Procenjuje se da će 2020. godine u saobraćajnim nezgodama smrtno stradati 1.900.000 ljudi.

U starosnoj grupi od 5 do 44 godine, povrede u saobraćaju predstavljaju jedan od tri vodeća uzroka smrti. Ako ne budu preduzete neke efikasnije mere, posledice saobraćajnih nezgoda će postati peti vodeći uzrok smrti u svetu i rezultiraće brojem od oko 2.400.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Možda će vas zanimati

Troškovi saobraćajnih nezgoda iznose od 1 do 3% BDP i dostižu 500.000.000.000 $ (izvor: Globalni plan dekade akcije za bezbednost saobraćaja na putevima, 2011–2020).

Zabrinjavaću podatak je da od ukupnog broja povređenih i smrtno stradalih lica, čak 30% su mlađi od 25 godina. Prema podacima, više mladih ljudi (starosti između 15 i 30 godina) umire od posledica saobraćajnih nezgoda nego od HIV-a, malarije, tuberkuloze ili drugih oblika nasilne smrti.

Istraživanja pokazuju da se svake šeste sekunde dogodi nezgoda, svake dvadeset tri sekunde pogine jedna osoba u saobraćaju, a na svaka tri minuta na putevima širom sveta jedno dete izgubi život.

Neuporedivo veći broj njih zadobije lakše ili teže povrede i kao takve često ih trajno onesposobe za kasniji život. Ovi traumatični događaji izazivaju nemerljivu patnju ali i ekonomske teškoće za porodicu.

Saobraćajne "nezgode" nisu "nesreće", tj. stradanje u saobraćaju nije slučajno, već je rezultat sistemskih grešaka i nerada!

Od 1981. do 2018. godine u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo 43.000 ljudi, dok je više od 500.000 povređeno. Direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji, po procenama stručnjaka, dostižu sumu od najmanje 470.000 € po glavi smrtno stradalog u saobraćaju.

KAZNE ZA PREKRŠAJE U SAOBRAĆAJU

Prema istraživanjima i analizama koje se sprovode postoje pet ključnih faktora rizika koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda.

1. (NE)KORIŠĆENjE SIGURNOSNIH POJASEVA I DEČIJIH AUTO-SEDIŠTA

Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inžinjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.

Rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da upotreba zaštitnih sistema u cilju zaštite odojčadi i dece smanjuje rizik smrtnog stradanja odojčadi za 70%, a dece za 50%.

Prilikom nezgode pri brzini od 50 km/h dete teško 10 kg zbog inercije postaje teško 500 kg i tom silom udara o unutrašnjost vozila i druge putnike, ako nije pravilno vezano. Prilikom udarca u zaustavljeni autobus pri brzini od 60 km/h, na telo deluje ubrzanje 20 puta veće od gravitacije (20g) što znači da postajemo 20 puta teži. U takvom sudaru, majka koja je teška 50 kg dobija težinu od čak jedne tone, kojom pritiska svoje dete.

Poslednjih desetak godina u Srbiji i Evropi deca češće stradaju kao putnici u automobilu nego kao pešaci. Procene su da bi oko 70 % mališana preživelo ili bi zadobilo lakše povrede da su bili adekvatno vezana u odgovarajućim auto-sedištima.

2. UTICAJ BRZINE NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Statistički podaci na nivou Srbije pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama.

Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini o 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.

- Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10% pešaka;
- Pri brzini od 40 km/h smrtno strada 20% pešaka;
- Pri brzini od 50 km/h smrtno strada 40% pešaka;
- Pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80% pešaka.
- Pri bzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka.

Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kojem sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metka.

Put kočenja se takođe povećava i sa kvadratom brzine, što znači da će pri dvostruko većoj brzini put kočenja biti 4 puta duži. Pri brzini od 40 km/h put kočenja je 16 m a pri brzini od
80 km/h je 64 m.

3. UTICAJ ALKOHOLA I PSIHOAKTIVNIH SUSTANCI NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Svaka četvrta nezgoda u Srbiji sa povređenim licama je povezana sa alkoholom.

Vozači koji imaju više od 0.15g/100ml alkohola u krvi imaju oko 200 puta više verovatnoće da će umreti u saobraćajnoj nezgodi nego trezni vozači.

Vozač koji nije konzumirao alkohol vidi saobraćajni znak na gotovo 140 metara, a pijan vozač na 118 metara, pa čak i manje. Alkohol utiče i na sluh, pa tako trezan vozač čuje drugo vozilo na udaljenosti od 340 m, a pijan na 203 m. Pri većoj koncentraciji alkohola smanjuje se vidno polje, vid se pogoršava, prelazi u dubinski vid, a često vozači vide i duplo.

I brojke do kojih dolazimo nisu bezazlene, pa tako alkoholisani vozači od 1,5 mg/ml imaju 40 puta veću šansu da naprave neki nepromišljen potez u odnosu na vozače koji nemaju alkohola u krvi, ili za oko 30 puta veću šansu u odnosu na one vozače koji imaju dozvoljenu koncentraciju od 0,20 mg/ml alkohola u
krvi.

U vožnji pri brzini od 50 km/h, u mraku, pošto vozača zaseni vozilo koje mu dolazi u susret, vozaču koji nije pod uticajem alkohola potrebno je 68 m da se privikne na novonastalu situaciju, dok je alkoholisanom vozaču potrebno 126 m da obavi istu radnju.

Vozač koji je konzumirao psihoaktivne supstance ima 2-5 puta veći rizik da doživi saobraćajnu nezgodu od vozača koji nije pod uticajem narkotika. Tako je mogućnost da se doživi ozbiljna saobraćajna nezgoda 200 puta veća ukoliko je korišćena marihuana, ukoliko pre toga osoba već ima nivo alkohola u krvi od 0,08%

4. NEPAŽNjA U VOŽNjI (UTICAJ MOBILNOG TELEFONA NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE
NEZGODE)

Istraživanja sugerišu da je 25% od svih saobraćajnih nezgoda povezano sa distrakcijom (poremećaj pažnje) zbog korišćenja mobilnog telefona. Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da su vozači koji koriste mobilne telefone u procesu vožnje četiri puta više izloženi riziku od nezgoda u odnosu na vozače koji ih ne koriste.

Moždana aktivnost pri vožnji automobila smanjuje se za čak 37% već pri jednostavnom slušanju glasa koji dopire iz mobilnog telefona. Kašnjenje u reagovanju može se povećati od 0,6 sekundi do 0,9 sekundi zavisno od vremenskih uslova, brzine vozila i starosti vozača. Vreme reagovanja vozača pri upotrebi mobilnog telefona je i do 50% sporije u poređenju sa normalnom vožnjom, a do 30% sporije u odnosu na vožnju sa 0,8‰ alkohola u krvi.

Vozač koji koristi mobilni telefon, ima sporije reakcije i povećana mu je verovatnoća previđanja i neregistrovanja važnih signala u saobraćaju.

Sporije reakcije kočenja s intenzivnim i naglim kočenjem uz zaustavljanje na malom odstojanju od prepreke - vreme reagovanja pri kočenju je sporije za 0,3-0,7 sekundi, vozači naglije i intenzivnije koče, pri čemu je odstojanje na kom se zaustavljaju od prepreke, kraće.

5. UTICAJ UMORA NA NASTANAK SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Na osnovu podataka dobijenih u istraživanjima, gde su se podaci dobijali na osnovu anketa i upitnika, zaključak je da je u 5% do 10% nezgoda umor imao ulogu, dok istraživanja dubinskih analiza nezgoda pokazuju da umor ima ulogu u 10% do 25% nezgoda.

Studije pokazuju da vožnja u stanju umora povećava rizik od saobraćajne nezgode skoro četiri puta. Umorni vozači i ne pokušaju da izbegnu nezgodu ili da koče, što saobraćajnu nezgodu čini intenzivnijom i sa težim posledicama.

Istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna tri puta povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, a manje od pet sati sna - čak pet puta!

/autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 15

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Odlicno

Pogledao sam malo sajt koji se navodi na kraju. Odlicni tekstovi. Svidela mi se i aplikacija za Bor. Ono treba uraditi u svakom gradu! Cuvajte se!

.....

Na prvom mestu rizičnih grupa bi stavio alkohol dosta ljudi vozi i pije misleći neće meni ništa da se desi što dokazuju kontrole saobraćajaca, na drugom mestu su po meni vozači sa malo iskustva za sve pa i za vožnju potrebna je rutina koja dolazi vremenom.Ispada po ovoj statistici da saobraćajne nesreće odnose više života od rata u Siriji što je užasavajuće.

Reggie Redding

Ukinuti auto industriju.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU