Letnje računanje vremena u Srbiji počelo je danas u dva sata, a kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan sat unapred.
Prema utvrđenom kalendaru, "letnje vreme" počinje poslednje nedelje u martu i završava se poslednje sedmice u oktobru, a uvedeno je uglavnom radi uštede električne energije i boljeg iskorišćavanja radnog vremena.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre tri godine je donet novi zakon u toj oblasti, usklađen sa Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, čime se "produžava" dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.
Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi prouzrokovalo probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine EU, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje sedmice u oktobru.
INa južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.
Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove, a većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
(Tanjug)
Prema utvrđenom kalendaru, "letnje vreme" počinje poslednje nedelje u martu i završava se poslednje sedmice u oktobru, a uvedeno je uglavnom radi uštede električne energije i boljeg iskorišćavanja radnog vremena.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre tri godine je donet novi zakon u toj oblasti, usklađen sa Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, čime se "produžava" dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.
Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi prouzrokovalo probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine EU, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje sedmice u oktobru.
INa južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.
Island je jedina evropska zemlja koja ne pomera satove, a većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
