Zaposleni koji u toku vanrednog stanja redovno obavljaju posao na svom radnom mestu preostali deo godišnjeg odmora za 2019. moći će da iskoriste do kraja ove godine, zaključno sa 31. decembrom.
Takva preporuka, koju je nedavno donela Vlada Srbije na predlog Ministarstva za rad i zapošljavanje, ipak neće važiti za one radnike koji svoj posao obavljaju takođe svakodnevno, ali od kuće, to jest na daljinu.
Kao i do sada, stari deo odmora oni će moći da iskoriste najkasnije do 30. juna. Kada je reč o poslodavcima, vlada je preporučila onima koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada da pri upućivanju zaposlenih na odsustvo sa rada prednost ipak daju korišćenju godišnjih odmora.
Da je zaključak vlade o korišćenju odmora koji se odnosi na zaposlene koje je poslodavac uputio na rad od kuće ili na daljinu zapravo odredba sa diskriminatornim elementima, smatra Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo i medijaciju.
“Pravo na godišnji odmor jeste osnovno radno pravo koje proističe po osnovu rada. Zaposleni ima pravo da bira kada će da koristi svoj odmor, a poslodavac mu daje saglasnost na to. Mesto rada ne može da bude problematično, jer se radnik koji radi od kuće, a koga je upravo poslodavac uputio na to, umara od rada na isti način kao i kad dolazi na posao. Iz toga proizlazi da je odredba o korišćenju starog odmora do kraja juna za ovu grupu zaposlenih krajnje diskutabilna. Ti ljudi imaju istu odgovornost i ista radna zaduženja kao i oni koji odlaze na posao. Zato podvlačim da radnici koji su angažovani od kuće nisu na odmoru, već su jednako produktivni u obavljanju svojih radnih zaduženja, pa shodno tome treba da imaju ista prava o korišćenju starog godišnjeg odmora kao i oni koji trenutno idu na posao” rejka je Olga Vučković Kićanović.
U Srbiji nema propisa kojim se reguliše kontrola rada od kuće ili na daljinu, jer se podrazumeva da će onaj ko je već upućen da radi od kuće za vreme vanrednog stanja svoj posao obavljati jednako savesno, sadržajno, obimno, kvalitetno i isto produktivno kao i da je na svom radnom mestu.
Olga Vučković Kićanović ističe da je u toj situaciji radnik dužan da se na isti način radno angažuje kao i kad radi u normalnim uslovima.
“Čim je poslodavac odlučio da uputi zaposlene na rad od kuće, on se saglasio sa tim da je takav vid angažovanja izjednačen sa radom u redovnim okolnostima na poslu. Prednost rada od kuće je i u tome što je takav angažman čak i proverljiviji od strane poslodavca, jer radnik ostavlja pisani trag svega što radi, čime snosi podjednaku, a možda čak i veću, odgovornost za svoj rad”, istakla je ona, dodajući da u slučaju da poslodavac ipak notira propuste zaposlenog u radu, ima pravo da primeni korektivne mere.
Da stari odmor svakako treba da se iskoristi, ali i da u ovoj situaciji radnicima treba da bude najbitnije da sačuvaju posao, smatra Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.
“Zaposlenima je svakako bolje da koriste i stare i nove godišnje odmore nego da odlaze na plaćeno odsustvo po kojem će im poslodavac isplatiti 60 do 65 odsto od plate – ističe Veselinović, uveren da će zbog celokupne situacije u zemlji, odsad poslodavci kod kojih nema sindikalnog udruživanja samoinicijativno da donose odluke o tome da radnike šalju na godišnje odmore, da ih ne bi slali na plaćeno odsustvo”, dodao je.
“Ipak, veoma je diskutabilan zaključak vlade koji se odnosi na korišćenje starog dela odmora za one koji rade od kuće i na daljinu. Reč je o zaista lošoj formulaciji koja će nesumnjivo izazvati negodovanje kod dela radnika koji svoj posao savesno obavljaju u takvim uslovima. Bila bi bolja opcija da im se ti dani neiskorišćenog starog odmora pretvore u slobodne dane koje će moći da iskoriste do kraja tekuće godine, a ne da im se nameće da moraju da odu na odmor do kraja juna ako im firma već posluje u toku vanrednog stanja. Takva formulacija bi imala nekakvog smisla, jer i oni rade kao i ostali”, istakao je Veselinović.
U Uniji poslodavaca Srbije podsećaju da nema uredbe kojom bi se van snage u vanrednom stanju stavio Zakon o radu, njegove odredbe, pa i one koje se odnose na korišćenje odmora, tako da zakon i dalje važi za onaj deo radnika koji posao obavlja od kuće.
“Za sve ostale zaposlene, a među njima su najčešće medicinski radnici i oni koji rade u trgovinama ili proizvodnji, a koji svakodnevno odlaze na posao, važi preporuka vlade da svoj stari odmor mogu da koriste do kraja godine. Većina njih je veći deo tog odmora iskoristila u toku prošle godine, tako da nema razloga zašto im ne bi bilo omogućeno da tih nekoliko preostalih dana iskoriste i kasnije, to jest i posle 30. juna“, istakla je Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije, piše Politika.
