Ukoliko smatrate da ste nepropisno otpušteni (ne govorimo ovde o pravdi već o pravu, tj. o zakonima), žalite se odmah Inspekciji rada pri Ministarstvu rada. Inspekcija svoj nadzor brzo rešava, i onda ćete znati koji vam je drugi korak.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere, saopštilo je nedavno Ministarstvo rada.

OTKAZ ZVOG DECE KOD KUĆE

Već kod druge stavke koju je predložila Vlada Srbije kao mere u vreme epidemije, a koja važi za javni sektor (državnu upravu i službe, kao i javna preduzeća) da bi trebalo da se rad od kuže omogući samohranim roditeljima (ili jednom roditelju ako drugi ima radnu obavezu) dece do 12 godina, stvar je "klimava". Usko se držeći zakon, privatni poslodavac koji ne može (ali i neće) da organizuje rad od kuće nema pravnu prepreku da da otkaz nekome ko ne dolazi na posao (jer čuva dete kod kuće). Ali, takođe, poslodavac može da zaposlenog pošalje na godišnji odmor ili plaćeno odsustvo, se zavisi koliko je svestan društvenog trenutka ili koliko se plaši upozorenja ili "pretnje" države da će način kako se daju otkazi "imati u vidu" za te firme kasnije.

"Inspektorat rada će na osnovu prijava proveravati gde su radnici otpušteni, a da nije u skladu sa zakon i preduzimati mere. Postoje zakonski vidovi kako da se rad dovede u zakonski okvir, plaćeno odsustvo, smenski rad, rad od kuće, ali radnici ne mogu da budu poslati na neplaćeno, ukoliko se ne slože sa tim", rekao je ministar rada Zoran Đorđević.

Kontakti inspekcije su:

- mejlovi: inspekcija@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs

- telefonski broj 0800 300 307 (besplatan poziv).


Ukratko, vanredno stanje nije nikakva posebna zaštita od otkaza za zaposlenog, ali ni poslodavcima nije "prošireno" pravo na otkazivanje ugovora o radu. Znači otkaz možete da dobijete, ali pod uslovima istim kao i kada je stanje redovno.

Poslodavac ima samo dodatna ograničenja koja se tiču sanitarne izolacije građana. Znači, ukoliko je zaposleni bio u inostranstvu (na odmoru, službenom putu…), pri povratku mu je nadležni organ naložio da ostane u samoizolaciji kod kuće ili u kolektivnoj izolaciji (kamp Morović i s.), i to što ne (može da) dolazi na posao ne može da bude razlog za otkaz.

Poslodavac može da mu organizuje da radi od kuće (ukoliko je to moguće zbog prirode posla, a radnik nije potvrđen kao zaražen tj. nema tegobe jer onda ide na bolovanje sa 65 odsto plate), da se sa radnikom dogovori da koristi godišnji odmor (100 odsto plate) ili da ga pošalje na prinudno plaćeno odsustvo (60 odsto plate, do 45 dana, odnosno prema Uredbi Vlade do kraja vanrednog stanja).

Ali poslodavac može da se odluči, a ne sumnjamo da će neki iskoristiti priliku da bar deo "troška korone" prevale prvo na radnike, i da zaposlenom da otkaz.

Međutim, nikom u rešenju o otkazu neće stajati da je dobio otkaz zbog korona virusa, jer to suštinski jeste razlog ali nije i povod.

Poslodavac će se pri otkazu najverovatnije pozvati na smanjeni obim posla i proglasiće vas tehnološkim viškom.

Međutim, da bi to pravno zaista tako i bilo, poslodavac odnosno firma mora da prvo donese Program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu), gde stoji da je radno mesto na kome radite sada suvišno (i ukida se pa se time na njega ne može zaposliti niko drugi). Takođe, zaposlenima koji su tehnološki višak, poslodavac mora da isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu (član 158. stav 1. Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom da otkaz, inspektor će ga vratiti na rad.

Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom (koji ispregovaraju sindikati prosvete, zdravstva i sl), pravilnikom o radu same firme ili ugovorom o radu koji zaposleni ima. Iznos novca koji se dobija ne može biti niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

I u slučaju da je zakon prekršen, a poslodavac ne postupi po rešenju inspekcije, ili inspekcija donese neko neogovarajuće rešenje (žalba na rad inspekcije se prijavljuje na kontrola@minrzs.gov.rs), pa vi odlučite da tužite poslodavca, taj slučaj na sudu može da se otegne godinama. Poslodavci koriste tu činjenicu, kao i to što sama tužba sudu košta, a nema svako nekoliko stotina evra da potroši samo da bi započeo svoju borbu za pravdu.

Kada se slučaj dobije na sudu, nezakonito otpuštenog radnika firma mora da vrati na posao i isplati mu sve plate koje bi u međuvremenu dobio, kao i naknadu troškova koje je imao pri suđenju (troškove suda i advokata). Tu je ranije bio novi problem – naplata tog duga, što je nekada bio zaseban sudski slučaj a sada bi to trebalo ad rešavaju privatni izvršitelji... a u međuvremenu (i ako se to uopšte desi), od nečega mora da se živi.

Zbog toga je savet da se po dobijanju rešenja inspekcije, kada bude jasno da li ćete biti vraćeni na posao (a tu "borba" svakako ne prestaje jer će poslodavac svakako tražiti i verovatno naći način da vas legalno otpusti), ili ćete otići uz otpremninu, ili na sud… ako nemate odmah priliku za drugo radno mesto, da se prijavite kao nezaposleni u Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde imate pravo na novčanu naknadu.

Da li poslodavac ima pravo da me otpusti zbog pandemije korona virusa?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja