Heroj sa Paštrika, Planeje i Košara, Miloš Ružić, vojnik 549. motorizovane brigade poklonio je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" suvenire sa ratišta. Tu su vojnički nož, vojna pidžama, štitnici za uši i meci sa prve linije fronta.
Bitke na Košarama i Paštriku vođene su od aprila do juna 1999. godine kada je dve hiljade srpskih vojnika uspelo da zaustavi napad šest hiljada pripadnika takozvane "OVK" podržanih Vojskom Albanije i NATO avionima.
Planeja je selo koje je NATO avijacija sravnila sa zemljom u danu u kojem je srpska vojska pretrpela najteže gubitke. Ovih dana obeležava se dvadeset i prva godišnjica.
"Miloš je skroman čovek, junak i u ratu i miru. U Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti došao je kao moler i radnik za razne vrste poslova. Video sam da je drugačiji zato što mu ništa nije bilo teško. Van posla za koji je angažovan, pokazao je ogromnu spremnost da nam pomogne, a njegova ćerka se prijavila da volontira u našim muzejima", kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat i ističe da se već drugi put događa da i majstori koji dođu da izvode radove u Adligatu, imaju potrebu da ovoj instituciji nešto zaveštaju.
"Najgori trenutak je bio kada je trebalo da izvučemo jedan sanitet. Raketa NATO avijacije pogodila je jasno označeno bolničko vozilo u kojem je tom prilikom poginula bolničarka", svedoči Miloš Ružić.
"ŽENA MU OSTALA BEZ POSLA TOKOM EPIDEMIJE KORONA VIRUSA!"
Gorica Lazić, potpredsednica Adligata kaže: "Miloš je heroj i zaslužuje svako poštovanje. Mada je nama čast da nam zidove kreči heroj sa Košara, koji nam je sada postao i prijatelj, ipak mislimo da bi država morala bolje da se pobrine za ove ljude, barem za one koji su bili na prvoj liniji fronta, koji su podneli najveći udar. Nezamislivo je da njegova supruga dobije otkaz usred krize zbog korona virusa i da on sam izdržava dvoje dece i celu porodicu, još uvek bez pomoći države".
"A šta da rade oni koji su ostali bez ruku ili nogu?", kaže Miloš, uvek pominjući svoje saborce koji sada teško žive i nastavlja: "Ja noćima ne spavam. A šta će budućnost doneti meni i mojoj porodici, to sam Bog zna".
Miloš dodaje da je osetio potrebu da nešto pokloni Adligatu.
"Odmah sam razumeo svrhu i veličinu muzeja, kao i to sa koliko truda i odricanja nastaje Adligat. Vidim sa koliko ljubavi se porodica Lazić i članovi Adligata staraju o zaostavštinama koje su preuzeli, pa sam poželeo da i ja ovde ostavim ono najdragocenije što imam: svoje suvenire, uspomene sa Košara. U ovo doba, pre tačno dvadeset i jedne godine, bio sam na prvoj liniji fronta. Ceo april i maj trajale su najstrašnije borbe koje su nas sve obeležile za ceo život. Zamoliću i moje saborce da poklone šta imaju. Verujem da će to izrasti u impozantnu zbirku", kaže Miloš Ružić.
"U naš muzej dolazi na hiljade đaka i mi želimo da toj deci prikažemo i najteže dane naše moderne istorije i junake novog doba", kaže Branislav Lazić, potpredsednik Adligata, koji i sam nosi svojevrsne ratne ožiljke.
Lazić je bio zadužen za održavanje ambasade NR Kine koja je bombardovana 1999. godine, a tokom ratova devedesetih godina radio je na VMA, kada je zbog stresa zbog svega što je video dobio težak oblik astme.
