Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah.
Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom. Naziva se i Sveti Jovan Bogoslov.
Jovan je bio i sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru.
Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Za Jovana Bogoslova se kaže da je bio omiljen Hristov učenik.
Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Bio je proganjan, ponižavan i mučen.
Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Imao je već više od sto godina kada je zašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta.
Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu.
Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit.
Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje.
U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
