Varijante blagog i ljutog “leskovačkog ajvara” naći će se uskoro na evropskom tržištu, i to zahvaljujući projektu vrednom 70.000 evra
Varijante blagog i ljutog “leskovačkog ajvara” naći će se uskoro na evropskom tržištu, i to zahvaljujući projektu vrednom 70.000 evra, u kojem su partneri Ministarstvo poljoprivrede i privredne komore Leskovca i Sijene, grada u središtu oblasti Toskana, na severu Italije.
Zadatak leskovačke komore je da organizuje proizvođače paprike i ajvara, dok će Italijani pružiti svu tehničku podršku za dobijanje dozvola za nastupanje na probirljivom stranom tržištu. Italijani, poznati po istančanom ukusu kada je hrana u pitanju, ne kriju da su oduševljeni ovim tradicionalnim južnjačkim specijalitetom.
Svaka domaćica iz leskovačke kotline koja drži do sebe razmetaće se da baš ona najbolje pravi ovaj specijalitet koji se može jesti kao predjelo, prilog, namaz, ali i glavno jelo.
Uglavnom će imati pravo, jer leskovački ajvar, i bez evropskih sertifikata i lažne skromnosti, specijalitet je koji uspeva samo u ovim krajevima.
To će potvrditi stanovnik bilo kog dela bivše Jugoslavije, kojem je prva asocijacija kada se spomene Leskovac - ajvar ili roštilj, ili obrnuto. Niko ne zna tačan podatak od kada se ajvar, poreklom iz istočnjačkih zemalja, priprema na ovim prostorima, ali će pod imenom “leskovački” uskoro postati brend.
"Ljuti ili sladak, od cepknih ili mlevenih paprika, leskovački ajvar je specijalitet juga Srbije. Bez obzira na njegov kvalitet i prepoznatljiv ukus, on je van matičnog geografskog porekla nedovoljno poznat. Napraviti svetski brend od ovog tradicionalnog delikatesa i ponuditi ga evropskom tržištu do pre godinu dana bila je samo ideja, i za mnoge san" navodi za "Novosti" Goran Jović, predsednik Privredne komore Leskovca, koji je mnoge “neverne Tome” morao da ubeđuje da je “paprika,” odnosno “zdrava hrana”, naša viza za strano tržište. "Do sada još nisam naišao na nekog stranca kome se nije dopao naš ajvar".
Vitorio Galvani, predsednik Privredne komore Sijene, i Bruno Frateli, direktor sertifikacione kompanije “Ikaro” iz Kortone, priznaju da su oduševljeni ukusom ajvara i da nema sličnog proizvoda na italijanskom tržištu.
"Moja preporuka je da se pažnja posveti kvalitetu, a ne toliko kvantitetu. Ajvar je, po mom mišljenju, idealan kao namaz uz prepečen hleb, jer dobijamo novi ukus naših već poznatih brusketa" kaže Galvani, i dodaje da će “leskovački ajvara” biti prvi proizvod iz Srbije koji će sertifikovati i, samim tim, pripremiti za plasman na zahtevno evropsko tržište.
Dragan Stanojević, tehnolog u leskovačkom preduzeću “Strela Klajić”, koje se bavi preradom voća i povrća, i predsednik nedavno formiranog udruženja “Leskovački ajvara”, kaže da se u Srbiji dosta govori o zaštiti poljoprivrednih proizvoda, ali da je ovo zasad jedini konkretan poduhvat.
" Paprika je pravo crveno blago koje do sada nismo dovoljno iskoristili, ali, po onoj narodnoj, bolje ikad nego nikad", kaže Dragan, koji je na čelu udruženja koje zasad okuplja 25 članova, proizvođača paprike i ajvara, ali je interesovanje za uključivanje u udruženje veliko.
Stanojević ističe da su svi dobrodošli, ali da će morati strogo da se poštuju “pravila igre”."U toku je zaštita recepture 'leskovačkog ajvara', koja podrazumeva da se koriste samo paprike pune fiziološke zrelosti, naravno, isključivo iz leskovačke kotline. Peče se i ljušti na tradicionalni način, a zatim prži, bez dodatka aditiva i konzervansa. Ne dodaju se paradajz ili plavi patlidžan", prenosi Stanojević ličnu kartu budućeg deviznog brenda juga Srbije.
Sezonski prinos paprike po hektaru inače iznosi osam tona, a procenjuje se da godišnje rodi oko devet hiljada tona paprike. Od 15 kilograma paprika dobija se od 5,2 do 5,5 kilograma ajvara. Kalkulacije govore da bi “leskovački ajvar” u evropskim marketima mogao da se prodaje po pet evra za kilogram.
(MONDO)
Zadatak leskovačke komore je da organizuje proizvođače paprike i ajvara, dok će Italijani pružiti svu tehničku podršku za dobijanje dozvola za nastupanje na probirljivom stranom tržištu. Italijani, poznati po istančanom ukusu kada je hrana u pitanju, ne kriju da su oduševljeni ovim tradicionalnim južnjačkim specijalitetom.
Svaka domaćica iz leskovačke kotline koja drži do sebe razmetaće se da baš ona najbolje pravi ovaj specijalitet koji se može jesti kao predjelo, prilog, namaz, ali i glavno jelo.
Uglavnom će imati pravo, jer leskovački ajvar, i bez evropskih sertifikata i lažne skromnosti, specijalitet je koji uspeva samo u ovim krajevima.
To će potvrditi stanovnik bilo kog dela bivše Jugoslavije, kojem je prva asocijacija kada se spomene Leskovac - ajvar ili roštilj, ili obrnuto. Niko ne zna tačan podatak od kada se ajvar, poreklom iz istočnjačkih zemalja, priprema na ovim prostorima, ali će pod imenom “leskovački” uskoro postati brend.
"Ljuti ili sladak, od cepknih ili mlevenih paprika, leskovački ajvar je specijalitet juga Srbije. Bez obzira na njegov kvalitet i prepoznatljiv ukus, on je van matičnog geografskog porekla nedovoljno poznat. Napraviti svetski brend od ovog tradicionalnog delikatesa i ponuditi ga evropskom tržištu do pre godinu dana bila je samo ideja, i za mnoge san" navodi za "Novosti" Goran Jović, predsednik Privredne komore Leskovca, koji je mnoge “neverne Tome” morao da ubeđuje da je “paprika,” odnosno “zdrava hrana”, naša viza za strano tržište. "Do sada još nisam naišao na nekog stranca kome se nije dopao naš ajvar".
Vitorio Galvani, predsednik Privredne komore Sijene, i Bruno Frateli, direktor sertifikacione kompanije “Ikaro” iz Kortone, priznaju da su oduševljeni ukusom ajvara i da nema sličnog proizvoda na italijanskom tržištu.
"Moja preporuka je da se pažnja posveti kvalitetu, a ne toliko kvantitetu. Ajvar je, po mom mišljenju, idealan kao namaz uz prepečen hleb, jer dobijamo novi ukus naših već poznatih brusketa" kaže Galvani, i dodaje da će “leskovački ajvara” biti prvi proizvod iz Srbije koji će sertifikovati i, samim tim, pripremiti za plasman na zahtevno evropsko tržište.
Dragan Stanojević, tehnolog u leskovačkom preduzeću “Strela Klajić”, koje se bavi preradom voća i povrća, i predsednik nedavno formiranog udruženja “Leskovački ajvara”, kaže da se u Srbiji dosta govori o zaštiti poljoprivrednih proizvoda, ali da je ovo zasad jedini konkretan poduhvat.
" Paprika je pravo crveno blago koje do sada nismo dovoljno iskoristili, ali, po onoj narodnoj, bolje ikad nego nikad", kaže Dragan, koji je na čelu udruženja koje zasad okuplja 25 članova, proizvođača paprike i ajvara, ali je interesovanje za uključivanje u udruženje veliko.
Stanojević ističe da su svi dobrodošli, ali da će morati strogo da se poštuju “pravila igre”."U toku je zaštita recepture 'leskovačkog ajvara', koja podrazumeva da se koriste samo paprike pune fiziološke zrelosti, naravno, isključivo iz leskovačke kotline. Peče se i ljušti na tradicionalni način, a zatim prži, bez dodatka aditiva i konzervansa. Ne dodaju se paradajz ili plavi patlidžan", prenosi Stanojević ličnu kartu budućeg deviznog brenda juga Srbije.
Sezonski prinos paprike po hektaru inače iznosi osam tona, a procenjuje se da godišnje rodi oko devet hiljada tona paprike. Od 15 kilograma paprika dobija se od 5,2 do 5,5 kilograma ajvara. Kalkulacije govore da bi “leskovački ajvar” u evropskim marketima mogao da se prodaje po pet evra za kilogram.
(MONDO)
