Kragujevčani: "Bolest gora od korone, godinu dana smo pod maskama"!

/autori: Danijela Pašić, Goran Sivački/

U ulici Koste Sretenovića okupljeni meštani nam kažu da muku muče 43 porodice i da im obližnja fabrika za proizvodnju peleta imanja zasipa prašinom.

FOTOGRAFIJE

Ali nije samo prašina ono što im smeta - meštani se žale i na veliku buku i vibracije, ali i gušenje od hemijskih isparenja, pogotovo tokom noći kada, kažu, punim pogonom radi ovo postrojenje za obradu drveta, otpadnog papira i kartona. Kažu i da im je zdravlje ugroženo i da su deca, ali odrasli, sve češće počeli da oboljevaju od bolesti disajnih organa. Žalili su se, ističu, brojnim nadležnim institucijama, koje su vlasniku naložile da obustavi rad dok ne reši problem, ali ništa od toga...

Meštani zbog toga najavljuju da će, ako se u hitnom roku ne reše njihovi zdravstveni i ekološki problemi blokirati prilazne puteve fabrici.

Iz uprave firme za MONDO kažu da su sproveli u delo sve mere zaštite koje im je naredila ekološka inspekcija, ali da im je dosta optužbi stanara i da su u potrazi za lokacijom na koju će da presele fabriku. Odluku da nastave rad i pored zabrane inspekcije opravdavaju činjenicom da bi u tom slučaju 100 radnika ostalo bez posla i firma propala...I još za sebe kažu da zaslužuju orden, a ne kritike, jer prerađuju otpad kojim bi da nije njih, bila zasuta Srbija...

Fabrika "Dorado", naime, poslednjih godinu dana bavi se proizvodnjom peleta i briketa za grejanje u kragujevačkom naselju Ilina Voda, koje okružuju šuma Košutnjak i park, ranije poznati kao oaze čistog vazduha i mesto za odmor i rekreaciju Kragujevčana...

"RAZBOLJEVAJU NAM SE DECA, MASKE NOSIMO I U KUĆI..."

Meštanin Blagoje Nestorović kaže za MONDO da problem traje od maja prošle godine - od trenutka kada je fabrika Dorado počela da proizvodi pelet od otpadnog materijala, od iverice iz fabrika pločastog materijala više poznatih srpskih fabrika nameštaja.

"Pri proizvodnji prisutna su prašina, buka i hemijska isparenja jer se pri proizvodnji peleta on suši na temperaturi od 120 stepeni (imali smo uvid u projektnu dokumentaciju u opštini) i pri tom sušenju dolazi do isparavanja lepkova. To je dosta agresivno i pravi nam veliki problem", navodi Nestorović.

Prenosi nam i da su se zbog problema obraćali i Inspekciji za zaštitu životne sredine u gradu i da su oni doneli rešenja o prekidu rada fabrike, pisali su i republičkom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, išli su i u gradsku vladu i kod predsednika Skupštine grada, zaštitnika građana...

"Nosili smo prijave, ali evo ništa od toga već godinu dana",očajan je Nestorović.

Dodaje i da je, iako je republički inspektor za zaštitu životne sredine odradio sve kako treba i doneo rešenje da se vlasniku oduzme dozvola za rad sa ovim otpadnim materijalom, to do danas nije učinjeno.

"Njemu (vlasniku) je to rešenje uručeno, on se žalio, građevinska inspekcija je izlazila i utvrdila da je trem na kom se nalazi linija za proizvodnju bespravno podignut i silos takođe. Naloženo je da se to sruši, on se žalio i ništa od toga i dalje je u toku proces...Ne znamo ko je nadležan da sprovede odluke u delo...Išli smo i kod gradonačelnika, u kabinetu su nam rekli da će da se reši, ali ništa od toga. I inspektor je podneo i krivičnu prijavu protiv njega, bilo je ročište 28. maja, ali na ročištu se nije pojavio tužilac", prepričava pravnu bitku Nestorović.

Komšinica Branka Matejić koja živi preko puta fabrike kaže nam da ima bolesnu štitnu žlezdu:

"Imam dva unuka koja boluju od alergije, deca se ne smiruju ni doću ni danju. Kako izađu napolje to je haos. Imali su problem sa zdravljem i ranije ali kako je počela fabrika da radi postalo je strašno. Gušenje, kašljanje, kijanje...Manje više za nas, mi smo svoje proživeli, ali za decu je nagore".

Branka objašnjava kako to izgleda "u praksi"...

"Kad fabrika radi to je smrad kao da drvo gori i to je takva kiselina i nastupa gušenje. Ne smem u dvorište da izađem bez maske. Mi godinu dana nosimo maske, ne zbog korone. I u kući nosimo maske! U kupatilu je užas kroz prozor sve ulazi. Ja i noću izađem u kupatilo, ugušim se u kući. Cela kuća, sve sobe su u tom smradu", kaže Matejić.

I Stojanka Dimitrijević kaže da je postalo nepodnošljivo.

"Mom sinu se pogoršalo stanje, kao dete je imao bronhijalnu astmu, koju je mogao da kontroliše, ali sada se sve promenilo. Prešao je da spava na drugoj strani kuće ali ni to ne pomaže", kaže Stojanka.

FOTOGRAFIJE

Njen sin Lazar potvrđuje priču: "Imam problem prvo zbog prašine, pa zbog buke. A zbog prašine jer sam nekad imao bronhitis i mislio sam da ga više nemam, a zahvaljujući njemu (vlasniku fabrike) sam skapirao da je ponovo imam. Jer sam imao gušenja ponovo posle 20 godina. Pored toga buku ogromnu mašine prave. Noću je najgore, spavam u dnevnom boravku, ali ni tu ne mogu da spavam jer su pored buke i ogromne vibracije: tresu se prozori, vrata, jednom komšiji je pukao temelj zbog toga. Bez preterivanja i patetike, zaista je ogroman problem".

Meštani kažu i da su bili kod vlasnika fabrike pre nekoliko meseci i da je sve je obećao da će da uradi ali sa svim tužbama - to se nije dogodilo.

"Naloženo mu je da prekine rad još u decembru, ali ništa od toga i dalje radi bez problema", kaže Lazar Dimitrijević.

"Sad je Lazi muka, moje unuče je astmu dobilo, svi ćemo da obolimo, na terasi prašinu skupljam lopaticom, to oblak prašine ide na sve strane. To je katastrofa. On melje ivericu, to je lepak i hemija", jada se i komšinica Zorica.

"On bi završio u zatvoru da je pravde, ne znamo kome da se obratimo, kakva je ovo pravna država...Jedino nam preostaje da se organizujemo da mu blokiramo puteve jer drugog izlaza nema, nas nijedna institucija ne štiti", jadaju se uglas meštani.

"DA NIJE NAS, SRBIJA BI BILA ZATRPANA TIM OTPADOM"

Savetnik u kompaniji "Dorado" Zoran Živković pristao je za MONDO da odgovori na optužbe meštana i tvrdi da situacija nije takva kakvu je predstavljaju, da je ceo slučaj preterano dramatizovan, da se umešala i politika pred predstojeće izbore, ali i da ima onog "da komšiji crkne krava"...

"Radujem se danu kada ćemo da odemo odavde", kaže Živković i ističe da će istog časa kada nađu adekvatnu lokaciju otići iz ovog kraja jer tu suživota s meštanima nema.

Ne spori i da je republički inspektor doneo rešenje o obustavi rada fabrike dok se ne reši problem zagađenja i da po njemu nisu postupili, ali ističe da su u roku od šest meseci, uz mnogo truda i ulaganja uspeli da gotovo u potpunosti reše problem.

"Ništa od tih stvari na koje se oni žale nisu potvrđene nekim dokumentom koji kaže ima ili nema zagađenja. Ja sam od nadležnih organa tražio da nalože da se meri buka, prašina i sve što ima uticaja na životnu sredinu...Hteo sam i sam da merim, ali oni kažu ako ti meriš to nije validno i onda ja nisam hteo da se izlažem troškovima", ističe Živković.

On priznaje da je problem prašine postojao ranije dok su postrojenja za drobljenje bila smeštena van hale i da su oni bili uzročnici prašine.

Ovaj problem kaže, rešili su posle šest meseci, a ne za mesec dana kako je to naredila inspekcija jer brže nije moglo zbog tehnologije i potrebnog novca.

"Mi smo imali naredbu od nadležnog ekološkog inspektora da ta postrojenja sklonimo i da ih ubacimo u halu, mi smo to i uradili, doduše ne za mesec dana kao što je on rekao, jer je to takva tehnologija da je nemoguće to učiniti u tako kratkom roku, to zahteva i vreme i novac... Ali mi smo sva ta postrojenja sad ubacili unutra i eliminisali smo, da kažem skoro u potpunosti prašinu ili bar u meri da njih ta prašina sada apsolutno ne ugrožava", kaže Živković.

Pitam ga za prašinu koju su nam pokazivali meštani na vratima garaža, krovovima automobila?

"Pa vidite vi kod vaše kuće da li na garaži imate prašinu, prašina može da bude od bilo čega, ovo je naselje, prolaze vozila, normalno je da imate prašinu...", odgovara Živković.

Pitam i zbog čega iako je imao rešenje nadležnog ministarstva da mora da sanira problem u roku od mesec dana, a da do tada obustavi proizvodnju, to nije učinio.

Živković na to kaže da bi obustava proizvodnje značila kraj za tu firmu, u kojoj je 100 ljudi zaposleno, 70-tak iz Kragujevca i još 30-tak u pogonu u Rači.

"Trebalo nam je šest meseci da rešimo problem, probali smo prvo sa filterima da to rešimo i uložili smo preko 100.000 evra u ta postrojenja. Jedno postrojenje, silos za sakupljanje mikročestica prašine, iako je montirano nismo ni priključili zbog pritužbi građana da je to nelegalan objekat i sada moramo da ga rušimo. Ovde se radi dosta i o tome 'da komšiji crkne krava'- znači, smeta mi i ono što mi ne smeta", s razočaranjem kaže Živković.

Kaže i da se trudio da firma posluje društveno odgovorno i da je više puta razgovarao sa meštanima.

"Ja sam puno puta razgovarao sa tim ljudima, neki kažu smeta nam, neki kažu ne smeta nam, sad se opet umešala i politika jedan kandidat, pa drugi kandidat pa oni kažu mi ćemo to da rešimo za jednu sekundu", ističe Živković.

Na optužbe građana da im isparenja iz fabrike smetaju, da se razboljevaju i guše, odgovara:

"Ljudi kada imaju probleme, uvek nalaze da je za to neko drugi kriv, da li se guše od te prašine ili nečeg drugog? To je potpuno neargumentovana i nepotkrepljena priča".

"Oni vide ovo kao problem koji njih ugrožava, jedno vreme je bilo te prašine, ali je više nema, verujte mi, mi na šest meseci trošimo grdne pare da to rešimo i nije da smo mi rekli - 'šta nas briga, vi kukajte mi ćemo daradimo'. Ne, mi se i dalje odgovorno ponašamo, i sada to činimo, iako nema prašine dogovaramo lokaciju da odemo iz ovog grada jer oni ne mogu da nas podnesu, verovatno zato što su stanovništvo stari ljudi i zgodno im je da nađu nekog ko im smeta. U ovom slučaju smo to mi i to nikad neće da se promeni, ja sam toga svestan. Znači, mi odlazimo odavde onog trenutka kad nađemo lokaciju", naglašava Živković.

Dodaje i da već tri meseca traži adekvatnu lokaciju i da su sad u pregovorima sa jednom firmom iz Lapova da nađu potrebne hale.

"Jer kad bi trebali da napravimo zgradu i da se preselimo nama treba godinu dana i milion evra. Niti imamo godinu dana, niti imamo milion evra i možemo da se preselimo onog trenutka kad nađemo halu koju ćemo da uzmemo u zakup i uz uslov da u blizini nema stambenih naselja", kaže rukovodilac firme.

Pitamo Živkovića i zbog čega su tu, u naseljenom mestu sagradili fabriku.

"Mi smo ovde legalno dobili dozvolu da radimo posao na 10 godina i ovo nam se učinilo kao zgodna lokacija jer ima veliki plato, ima hale, ima sve uslove za obavljanje delatnosti, ali su se nadležni naknadno setili da ovakva industrija ne bi trebalo da bude locirana na ovakvom mestu", kaže.

Ne spori ni i da i dalje rade pored zvanične zabrane rada, koja kaže da iako postoji, nije konačna.

"Mi smo sve uradili i ponovo tražimo da dođu nadležni i provere koje mere smo primenili ili da nam daju lokaciju na koju bi se preselili, da nam daju zemljište da zakupimo da bismo za pet godina napravili postrojenje, a da u međuvremenu odemo sa ove lokacije", kaže Živković.

Tvrdi i da se digla "velika frka potpuno bespotrebno".

"Šta je naš cilj? Mi zaista nemamo nameru da vodimo rat protiv ovih ljudi koji su možda i bili u pravu u jednom trenutku, a sad su izmanipulisani političkim obećanjima i definitvno mislimo da nemamo s kim da radimo ovaj posao", tvrdi i dodaje:

"Niko ne pita šta smo mi, a mi smo sakupljači otpada u Srbiji koji bi završili na smetlištiima. Taj otpad bi ugrožavao Srbiju mnogo više nego ova prašina. Svakog dana ovde stigne 60 tona raznog drvenog otpada koji mi pretvorimo u briket i pelet, koristimo sve ostatke iz drvne industrije, ivericu, piljevinu i drvo, ništa više", naglašava Živković.

Za kraj ga pitam da li bi delio sudbinu stanovnika ulice Koste Sretenovića i živeo tu?

"Ne bih živeo... Ne zbog prašine, već zato što mi se ne sviđa ta ulica, tu ne bih živeo nikad", odgovara.

Živković nije želeo da se fotografiše niti je dozvolio da fotografišemo u pogonu. Ipak, ljubazno nas je proveo kroz isti i pokazivao sve što je u fabrici urađeno da se problem zagađenja reši. Nismo stručni da takve stvari "od oka" procenimo. Na nadležnima je da konačno utvrde ko je u pravu i ovaj problem što pre reše...