Desanka Maksimović je "pomilovana", a evo koja dela su izbačena iz lektire

(autor: Jelena Stokić)

Udruženje književnika Srbije je predlog videlo kao proglašavanje Desanke Maksimović "nižerazrednom pesnikinjom u srpskim školama."

I na društvenim mrežama je nastala prava pobuna- citirani su Desankini stihovi, navođena druga njena dela kao svojevrsni protest.

Protestovalo se i ispred Ministarstva prosvete. Glumice i glumci su recitovali pesme Desanke Maksimović, a dramaturg Siniša Kovačević je tada izjavio da se "ovde radi o jako ozbiljnoj stvari, o zasecanju u koren".

I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić reagovala je na Twitteru rečima: "Desanku nikada niko neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka."

Zahtevi za pomilovanje pesnikinje sa društvenih mreža, a i glasna pobuna u medijima stigli su do Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta i Zavoda za udžbenike, pa je odluka pre dva dana promenjena - dela Desanke Maksimović ostaju u srednjim školama.

U ZAVODU KAŽU - ŽELIMO DA PROBUDIMO KRITIČKO MIŠLJENJE

U Zavodu za obrazovanje objašnjavali su odluku time da je ideja bila da se đaci ne preforsiraju, već da postanu ljubitelji književnosti.

Budući da gimnazijski program nije menjan od 1993. godine Ministarstvo prosvete naložilo je Komisiji zavoda (koju čine članovi stručnih društava, konkretno Društva za srpski jezik i književnost i predstavnici fakulteta) da naprave novi program za gimnazije.

"Morate da napravite program koji i učenici i nastavnici mogu da podnesu. To je bila namera Komisije - da program bude dovoljno širok, da probudi kritičko mišljenje, da učenici dubinski tumače književno delo, a ne da to bude preletanje, uz pomoć kratkih prikaza, a nažalost, sve više se događa da učenici čitaju sa interneta", izjavila je pre nekoliko dana Dejana Milijić Subić, koordinator u Zavodu za obrazovanje.

Da bi se nešto novo uvelo u program potrebno je nešto od postojećeg izbaciti, pa je u ovom konkretnom slučaju, kako su objasnili u Zavodu, presudila činjenica da se opus Desanke Maksimović izučava u svim razredima osnovne škole.

"U četvrtom je prevelika gužva, oni ranije završavaju, a želili smo da je uklopimo negde gde može tematski potpuno da diše. Da je učenici osete i razumeju. Onda je krenuo rat, neko je rekao da je to zločin", rekla je Milijić Subić.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za MONDO ističu da je na ovu priču stavljena tačka, jer je odluka preinačena i posebno ističu da je Zavod na zahtev Ministarstva prosvete sastavio radne grupe koje su izradile Predlog programa, a mišljenje o programima prema proceduri daje Nacionalni prosvetni savet.

NEMA MESTA ZA KLASIKE

Međutim, tačka na društvenim mrežama kao da nije stavljena. Na Twitteru i Facebooku i dalje kruže spiskovi "izbačenih" književnih dela.

Proverili smo koliko su ti spiskovi tačni i šta zaista nije u program za srednje škole (ali i 7. i 8. razred osnovne škole)

U Zavodu za obrazovanje kažu da postoje dela koja su u gimnazijskom programu zamenjena drugim delima istog pisca ili se obrađuju u osnovnoj školi.

Tako današnji osmaci više ne čitaju Gogoljevog "Revizora", ali čitaju "Šinjel". Umesto "Narodnog poslanika" Branislava Nušića obrađuju "Gospođu ministarku." I Andrićev "Ex Ponto" je zamenjen "Anikinim vrmenima." U 7. razredu "Pop Ćira i pop Spira" zamenjen je "Čiča Jordanom."

Iz programa je zato potpuno izbačen čuveni Tolstojev "Rat i mir" (bio je u alternaciji sa Anom Karenjinom), "Vreme smrti" Dobrice Ćosića, klinci ne upoznaju ni odanost Manolinija u lektiri "Starac i more", ali “ne muče“ se ni sa četiri toma "Tihog Dona" Mihaila Šolohova.

Među obaveznim knjigama za čitanje su i naslovi od nekih autora koji su prvi put u programu poput "Doroteja" od Dobrila Nenadića,, "Izvrnuta rukavica” Milorada Pavića, zatim "Čudo u Jabnelu" od Borislava Pekića, Geteov “Vilnski kralj”, kao i horor knjige poput “Frankeštajna” Meri Šeli.

Pogledajte čitav spisak kako obavezne tako i izborne lektire: