Otvoriti novu istragu o pogibiji radnika RTS

Porodice i novinari traže novu istragu o pogibiji 16 radnika RTS tokom NATO bombardovanja. Medijska organizacija jugoistočne Evrope i Amnesti internešenel pozvale NATO da omogući nezavisnu istragu o bombardovanju zgrade RTS. Danas deset godina od tragedije

Godinu dana po bombardovanju, međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" oglasila se saopštenjem u kojem se navodi: "23. aprila 1999. godine u 2.06 NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Beogradu gde je usmrtio 16 ljudi.

Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a.

NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad."

Čelnici NATO ostali su, međutim, pri tvrdnjama da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je formirana da ispita, između ostalog, i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje.

Porodice stradalih i njihove kolege iz RTS-a održale su i ove godine kod spomenika "Zašto" pomen, upalivši rano jutros sveće i položivši cveće na spomen obeležje.

Novinarska udruženja i porodice poginulih radnika zatražili su danas da se ponovo otvori istraga o stradanju 16 zaposlenih u toj medijskoj kući u NATO bombardovanju 1999. godine.

Povodom 10. godišnjice od stradanja radnika RTS, njihove porodice i kolege su u 14.06 zapalile sveće i položile cveće kraj spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku, ukazujući da su za smrt njihovih najmilijih odgovorni NATO i vlasti u Srbiji.

"Ubili su vas na radnom zadatku uskrativši vam mogućnost da se zaštitite. Verovali ste rukovodiocima, sedeli za mašinama, primorani da bez oružja dočekate neprijateljske bombe. Obećali su da će vas na vreme upozoriti", rekla je majka jednog od stradalih radnika Žanka Stojanović.

Ona je kazala da su radnici žrtvovani, a da su njihove porodice uskraćene za radost života.

Žanka Stojanović je još jednom podsetila da postoje svedočenja o zločinu vojnog vrha i službene beleške organa vojne bezbednosti koje govore o tome da su vojni i državni vrh bili upoznati da će NATO bombardovati RTS. Isto to su, kako tvrdi, znali i rukovodeći ljudi u RTS-u.

"Vaši rukovodioci čekali su tu, u parku, da se raziđe dim nad zgarištem da bi zatim izvadili pripremljene govore u kojima su osudili ubistvo kolega novinara", rekla je Stojanovićeva kraj spomenika stradalima.

Dodala je da je Centar za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva iz Podgorice dešifrovao delove presretnutih razgovora između pilota NATO gde jedan saopštava drugom da im je ponovo naređeno da unište RTS.

"Istina je tu, čekamo da sudstvo uradi svoj posao", poručila je Stojanović.

kazao je da je 16 radnika RTS-a mrtvo jer je "jedna neljudska volja rekla: više mi vredite mrtvi nego živi".

"Druga, zlikovačka sila, rekla je: živi ili mrtvi, nama je ionako svejedno. Tako su ih zajednički ubili. Onda, ujedinjeni u zločinu, sakrili istinu od živih. I danas je kriju. Sve što tražimo, nije osveta. Samo istina", kazao je Tijanić.

On je istakao da radnici RTS-a nisu izvršili "kolektivno samoubistvo", već su "postavljeni da umru, u tačan sat i na tačno mesto gde su neljudi dogovorili da smrt dođe po njih".

Pomenu kraj spomenika "Zašto" koji gleda na zgradu RTS-a u Abardarevoj ulici gde su u noći između 22. i 23. aprila u 2.06 stradali zaposleni u RTS-u prisustvovali su predstavnici novinarskih udruženja, novinari, porodice poginulih i kolege sa RTS-a.

Prethodno su kod porušene zgrade u Abardarevoj ulici predstavnici Sindikata novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije (SNS) raširili transparent "Mediji nisu vojni cilj" na srpskom i engleskom jeziku.

Predsednik UNS-a Nino Brajović kazao je da je 10 godina prošlo od pogibije 16 radnika, a da taj zločin do danas nije razjašnjen.

Brajović je takođe zatražio da se ponovo otvori istraga kako bi se utvrdilo ko je sve odgovoran za stradanje radnika RTS-a.

On je poručio da više nikad ne sme da se dogodi da mediji budu vojni cilj.

SEEMO i AI pozivaju NATO da sprovede istragu

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) i , medjunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava Amnesti internešenel(AI) pozvale su NATO da omogući nezavisnu istragu o bombardovanju zgrade Radiotelevizije Srbije.

Generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović istakao je u saopštenju da će SEEMO pozdraviti "punu i transparentnu istragu" kakvu bi NATO trebalo da sprovede o slučaju pogibije radnika RTS-a.

"SEEMO takođe poziva NATO da prizna da je napravio grešku što je za metu izabrao jednu medijsku kuću", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da bi pokretanje istrage u NATO obezbedilo malo mira porodicama i kolegama žrtava bombardovanja zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici, 23. marta 1999. godine.

Vujović je istakao da činjenica da je RTS viđen kao propagandna mašinerija vlasti tokom rata ne može da se koristi kao argument za opravdanje bombardovanja RTS-a kao "legitimne mete".

Kako tvrdi, NATO do danas nije uspeo da preuzme punu odgovornost za napad na medijsku kući koji je bio "bez presedana".

NATO je odbacio poziv za sprovođenje istrage ocenjujući da su te činjenice već ispitane.

"Medjunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju već je ovo ispitao.
Nije prihvatio argumente koje je iznela Amnesti internešenel i ocenio je da NATO nema razloga da se brani od optužbi" u vezi s tim napadom u kome je 16 ljudi poginulo, rekla je jedna neimenovana portparolka Alijanse.

"Taj incident bio je predmet temeljne istrage", dodala je ona, a prenosi Frans pres.


(agencije/MONDO)