Otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama postala su godišnja tradicija, ali se promenio način na koji rukovodioci objašnjavaju te odluke. Umesto ranijih opravdanja o efikasnosti i prekomernom zapošljavanju, sada se gotovo svako objašnjenje svodi na samo jednu odrednicu - AI (veštačka inteligencija).
Giganti poput Amazona i Mete, kao i manje firme poput Pinteresta i Atlasiana, najavili su ili upozorili na planove za smanjenje broja zaposlenih, ukazujući na razvoj veštačke inteligencije za koji tvrde da im omogućava da rade više sa manje ljudi.
Direktor Mete Mark Zakerberg u januaru je rekao da misli da će 2026. biti godina u kojoj će veštačka inteligencija početi dramatično da menja način na koji radimo. Od tada je njegova kompanija, koja poseduje Fejsbuk, Instagram i VocAp, otpustila stotine ljudi.
Meta, koja planira da ove godine skoro udvostruči potrošnju na veštačku inteligenciju, i dalje zapošljava u "prioritetnim oblastima", rekao je portparol. Međutim, u narednim mesecima očekuju se dodatna otpuštanja, dok je u mnogim delovima kompanije na snazi zamrzavanje zapošljavanja, rekla su za BBC dva izvora iz firme.
Talas otpuštanja nije zaobišao ni srpsko IT tržište, a prve računice pokazuju da je bez posla ostalo oko 500 zaposlenih.
Da li je veštačka inteligencija stvarni pokretač transformacije radnih procesa ili samo prikladan izgovor za masovna otpuštanja u tehnološkom sektoru?
Preduzetnik i konsultant u oblasti razvoja poslovanja Ivan Minić za MONDO kaže da finansijske performanse nekih od najvećih svetskih kompanija, pre svega tehnoloških ili onih koje se u velikoj meri oslanjaju na tehnologiju, u prethodnih godinu dana nisu bile naročito sjajne. Troškovi su na mnogim mestima porasli.
"Kompleksnost poslovanja je dodatno povećana, delom zbog nestabilnosti na globalnoj političkoj sceni, a delom i zbog pojedinih odluka američke administracije. U takvom okruženju, kompanije moraju da pronađu način da ispune visoka očekivanja svojih šerholdera (vlasnika udela u kompaniji), a najjednostavnije rešenje često je smanjenje radne snage. Ako se to u komunikaciji dodatno upakuje kroz priču o upotrebi veštačke inteligencije, stvara se utisak da kompanija uspešno prati i primenjuje savremene trendove, čime se privremeno gasi nezadovoljstvo", navodi Minić.
Međutim, realnost je, kako kaže, da, osim u određenim profilima poslova, poput administracije, veštačka inteligencija za sada ne pravi suštinsku razliku.
"U administraciji jeste izuzetno korisna, jer predstavlja gotovo idealan tehnološki odgovor na konkretne izazove. Na većini drugih pozicija, međutim, njena realna upotrebna vrednost i dalje je prilično ograničena, što potvrđuju i brojna istraživanja koja su u poslednje vreme postala dostupna javnosti", istakao je naš sagovornik.
Kada je u pitanju IT tržište u Srbiji, Minić objašnjava da je kod nas ključni problem u tome što je poslovni model na kojem smo dugo funkcionisali jednostavno prevaziđen i više ne može da daje rezultate kakve je nekada davao.
"Na globalnom nivou, situacija je drugačija - postoji široka kriza sa više žarišta, uz preveliku opkladu na veštačku inteligenciju, kako kod kompanija koje je razvijaju, tako i kod onih koje prave hardver za nju. A preko svega toga, kao konstanta, stoji snažan pritisak da se zadovolje uvek visoki apetiti berze", naveo je Minić.
AI- razlog ili izgovor za masovne otkaze?
Miloš Turinski iz "Infostuda" za MONDO ističe da je istina negde između.
"Treba biti pošten prema oba faktora. IT tržište u Srbiji prolazi kroz period prilagođavanja koji je počeo još 2022. godine, nakon višegodišnjeg rasta koji jednostavno nije bio održiv. Globalne kompanije su u međuvremenu prošle kroz talase optimizacije, zamrzavanje zapošljavanja i konsolidaciju timova. AI je ubrzao određene promene, posebno kada je reč o pozicijama koje su podrazumevale zadatke koji se lako automatizuju, ali nije jedini uzrok. Podaci Infostuda pokazuju da se tempo pada broja oglasa usporava, što govori da tržište postepeno nalazi novi nivo ravnoteže", objašnjava Turinski.
Ivan Minić ističe da su u godinama za nama, kada finansijski rezultati nisu bili dovoljno dobri, mnoge velike kompanije posezale za otpuštanjima.
"Danas se dešava isto, samo što se kao opravdanje češće pominje veštačka inteligencija nego neki drugi razlozi. Tržište rada je, iako to često zaboravljamo, ipak tržište. Uprave kompanija imaju pravo da ga vode na način za koji veruju da je adekvatan. Ako su u pravu, rezultati i tržište će ih nagraditi; ako nisu, snosiće posledice. Kod nas, nažalost, često postoji romantizacija posla i ideja da se u jednoj kompaniji provode godine i decenije. Postoje ljudi kojima to zaista odgovara i koji u takvom okruženju daju svoj maksimum", ističe Minić.
Međutim, realnost kapitalizma je, kako kaže, drugačija.
"Na razvijenim tržištima ljudi najčešće ostaju dve do tri godine na jednoj poziciji, a retko više od pet godina u istoj kompaniji. To je realnost koje moramo biti svesni. Zato je važno da se za takvo tržište pripremamo - da kontinuirano radimo na sebi i vodimo računa da budemo poželjni i konkurentni. Jer, na kraju dana, alternativa tome je da naša sudbina bude uvek u tuđim rukama", ističe Minić.
Od jeftine do "skupe" radne snage
Srpsko IT tržište je značajno poskupelo, ali cena nije jedini razlog zbog kojeg neke kompanije odlaze.
Srbija više nije destinacija za "jeftin autsorsing". Plate programera, naročito seniora, u Beogradu i Novom Sadu su se približile platama u nekim zemljama EU (poput Poljske, Rumunije ili čak Španije i Portugala).
Strane kompanije više ne vide Srbiju kao mesto gde će proći "povoljno". Kada se na visoke neto plate dodaju porezi i doprinosi, ukupni trošak po zaposlenom za stranu firmu često više ne opravdava rad na tržištu koje je van EU.
"Nakon deset godina procvata i ekspanzije IT industrije, posebno u poslednjih nekoliko godina kada smo gledali izuzetno brz rast, postalo je jasno da taj rast nije bio ispraćen kvalitetom talenta i prirodnim razvojem, već pre svega prekomernom potražnjom sa tržišta. Danas smo već nekoliko godina u ozbiljnoj krizi. Prvo se ona pojavila kao posledica izuzetno visokih plata, zbog kojih smo u mnogim slučajevima prestali da budemo konkurentni kao partneri za istraživanje i razvoj.
Zatim je usledio kolaps nekoliko velikih investicionih banaka i fondova, što je značilo da kapital za istraživanje i testiranje novih ideja više nije ni približno dostupan kao ranije. Na kraju, sve što se dešava sa veštačkom inteligencijom dodatno je ubrzalo promene: oni koji su dobri postaju još bolji i efikasniji, a potreba za početnicima, čija je pozicija prethodnih godina bila vrlo komforna, danas je značajno manja", smatra Minić.
Srpsko tržište je postalo skupo za model poslovanja koji se zasniva isključivo na uštedi plate. Kompanije koje su ovde bile samo zbog niske cene polako odlaze i okreću se drugim tržištima kao što su Indija i Vijetnam.
Takođe, u poslednje vreme primetan je trend okretanja Filipinima i Latinskoj Americi (Brazil, Meksiko). Razlog se krije u tome što je prosečna plata IT stručnjaka na Filipinima često i do 40-50% niža nego u Srbiji koja je postala "premium" autsorsing destinacija.
Prosečna plata u Filipinima trenutno iznosi 19.436 PHP (filipinskih pesosa), što je približno 315 evra mesečno. Pravi skok zarada vidljiv je u IT sektoru i softverskom inženjeringu. Iskusni programeri u Manili trenutno zarađuju između 60.000 i 120.000 pesosa mesečno (850 evra i 1.700 evra), što ih svrstava u višu srednju klasu koja diktira modernu potrošnju u državi.
Ipak, Turinski ističe da cena radne snage nije jedini faktor. Srbija jeste skuplja nego pre nekoliko godina, ali konkurentnost se ne meri samo cenom.
"Kvalitet kadra, poznavanje jezika, vremenska zona i kulturna bliskost sa zapadnim tržištima i dalje su faktori koji Srbiju čine atraktivnom. Filipini i Indija su drugačiji model autsoringa, primarno za masovne i repetitivne zadatke. Srbija i dalje privlači kompanije kojima je potreban visokokvalifikovani inženjer koji može da radi u složenim okruženjima. Pritisak na cenu postoji, ali nije jedini parametar po kom se donose odluke o lokaciji timova", ističe Turinski.
Kraj "zlatne ere" autsorsinga u Srbiji?
Ivan Minić smatra da je zlatna era autsorsinga kod nas odavno prošla.
"Doba najjednostavnijeg, i kod nas najzastupljenijeg modela autsorsinga, koji se često svodi na takozvani "body leasing", prošlo još ranije, odmah nakon kovida. Kod nas je, međutim, taj model dobio veštačko produženje života usled rata u Ukrajini. Veliki broj inženjera sa tog područja tada je ostao bez krova nad glavom i posla, pa su se projekti prelivali ka nama, a kasnije i neki od tih ljudi. U tom osnovnom obliku, autsorsing, po mom mišljenju, nema budućnost. To, naravno, ne znači da u sofisticiranijim formama ne može i dalje da bude održiv i kvalitetan model. Pre svega mislim na manje, specijalizovane i visoko stručne timove za koje će uvek postojati tražnja", ističe Minić za MONDO i dodaje:
"Ali firme sa stotinama i hiljadama zaposlenih, u okruženju poput našeg, gde je prosečan nivo stručnosti i dalje relativno skroman, plate visoke, a marža po zaposlenom dugo bila vrlo atraktivna, teško da imaju održivu perspektivu."
Prema rečima Miloša Turinskog, period između 2020. i 2022. bio je delimično produkt globalnog pregrejavanja i pandemijske potražnje za digitalnim servisima, i taj ciklus je završen svuda u svetu, ne samo kod nas.
"Plate u IT-ju ostaju među najvišima na srpskom tržištu rada, ali kompanije su selektivnije, a pregovaračka pozicija kandidata nije ista kao pre tri godine. Struktura zarada to potvrđuje: senior IT pozicije u proseku nude oko 4.600 evra, mediorske oko 2.750, a junior oko 950 evra. Dugoročno, profili koji kombinuju tehničko znanje SA AI kompetencama imaju stabilnu perspektivu i pokazuju otpornost čak i u trenutnoj fazi usporavanja. Pozicijama koje AI može da automatizuje, sa druge strane, verovatno predstoje značajne promene u narednih nekoliko godina", zaključuje Turinski za MONDO.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu saodredbama WMG uslova korišćenjai propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
