Dr Darija kakvu ne poznajete: Otvoreno o medicini, ratu, porodici, kuvanju

Ko je zamenica direktora Instituta “Batut” i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević?

“Roditelji su me dobili dok su bili na fakultetu. Ne znam koje tajne metode vaspitavanja su primenjivali, pa smo brat i ja bili dobra deca. Da znam, primenila bih isto na svoje dete. Mislim da je suština u tome što nam nisu postavljali pravila, nisu nas muštrali, ni kažnjavali, već su nam davali prividnu slobodu da možemo sve što hoćemo. S tim što smo i mi i oni odlično znali gde su granice”, rekla je ona.

Ima tri godine mlađeg brata Bojana, koji je završio elektrotehnički fakultet i suprug je Nele Kuburović, ministarke pravde.

“Iako sam rođena u Sarajevu, ja sam Hercegovka – 100 odsto. Tata potiče iz mesta Baljci, kraj Bileće. Roditelji su mu preminuli kad je bio mlad. Deda se zvao Milan”, rekla je Kisić Tepavčević.

Kisići su poznati kao poštena i vredna familija. “Majka mi je rođena u Sarajevu, ali i njeni Pašići su iz Hercegovine”, rekla je ona.

Uvek je bila radoznala, spremna na sitne nestašluke. Kao starija sestra, sa bratom se “obračunavala iza kuće”. Ali, kad je on porastao i ojačao, diplomatija joj je postala glavno pregovaračko “oružje”, piše Objektiv.

Pamti da joj je kosa oduvek bila gusta i “neposlušna”. Zadavala joj je prilične muke, više njenim roditeljima, nego njoj, zbog čega su je redovno šišali na kratko.

"Nisu znali šta će sa tolikom kosom i to im je bilo jedino rešenje. Sve dok sama nisam počela da održavam frizuru. Tako da ne mogu da se pohvalim uvojcima i kikama iz tog životnog perioda, samim tim ni da me je neki dečak čupkao kako bi mi stavio do znanja da mu se sviđam“, ispričala je dr Darija.

Njena devojčka slava je Sveti Nikola, a slavi i Svetog Jovana. Patriotizam pokazuje iz dana u dan, trudeći se da smireno, argumentovano i jasno ukaže na sve izazove koje je pred Srbe postavila pandemija korona virusa.

“Posle ratnih godina došli smo u Beograd, u Srbiju. Ovde smo se skućili, kao mnoge druge osobe izbegle iz bivših jugoslovenskih republika. Kad su nas jednom pitali zašto nismo otišli u inostranstvo, moj otac je rekao – Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija. A mi smo Srbi – Te njegove reči su se zauvek urezale u moje sećanje", ispričaća je dr Kisić.

Bila je đak generacije u osnovnoj školi “Slobodan Vuković“ u Sarajevu. U rodnom gradu, u Trećoj gimnaziji završila je prvi i pola drugog razreda, a treći i četvrti, opet kao najbolji đak, u bilećkom srednjoškolskom centru “Golub Kureš”. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2001. godine.

I pre nego što je upisala medicinu, svi iz okruženja su znali da će, kad poraste, biti lekar. ”Valjda što mi je majka pedijatar, to se negde podrazumevalo”. Ali, za razliku od mame, ona je izabrala epidemiologiju.

“Istine radi, retko ko upiše medicinu da bi se bavio preventivnim granama medicine. Većina nas koji je upišemo želi da leči, da budu hiriruzi, pedijatri. Malo ko bi hteo da bude epidemilog", kaže.

U februaru 2002. izabrana je u zvanje asistenta pripravnika za predmet Epidemiologija na Medicinskom fakultetu.

U zvanje asistenta na predmetu Epidemiologija, na Medicinskom fakultetu u Beogradu prvi put je izabrana u maju 2007, potom i u junu 2010. godine. Krajem te godine izabrana je i za docenta.

Već duže je vanredni profesor na Medicinskom fakultetu, gde slovi za predavača koji ne prašta polovičnost i javašluk.

“Volim kad studenti lepo znaju i kad im dajem desetke. Oni koji, nadam se, ne stignu da spreme ispit kako bi trebalo, uvek imaju moju podršku da dođu sledeći put i pokažu sebe u najboljem izdanju. Razumem i da su umorni i da su bili opterećeni spremanjem drugih ispita. Ali, ne volim prosek, izvlačenje,” objašnjava.

Zaposlena je u punom radnom odnosu na Institutu za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. U Institutu za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut“ gde obavlja funkciju pomoćnika direktora na dopunskom je radnom vremenu, baš kao i na Institutu za epidemiologiju Medicinskog faluteta u Kosovskoj Mitrovici.

Kao dete lepo je crtala, ali nije se preterano angažovala u toj oblasti. Bavila se i umetničkim klizanjem, učestvovala je na Zimskim olipmijskim igrama u Sarajevu, 1984. godine. Prijatelji kažu da je vesela, iskrena.

Voli da čita Mešu Selimovića, Ivu Andrića i Momu Kapora.

“Ne postoji knjiga koju, ako sam počela, nisam pročitala do kraja. Ali, poslednjih godina sve manje vremena imam za beletristiku", kaže.

Kafu ne pije, izbegava i razne voćkaste, “crvene” čajeve, ali joj posle napornog dana prijaju zeleni i od vreska.

Kaže kako redovno ide u teretanu i vežba, a osim u nauci, odlično se snalazi i u kuhinji i često kuva.

“Volim raštan sa suvim mesom, ali ga ne spremam ja, jer moj tata je pravi majstor za to čuveno hercegovačko jelo", otkrila je dr Darija.

Kaže da je najponosnija na ćerku.

“Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa njom. Mada, pošto je sad u pubertetu, ponekad moram da je “jurim” kako bismo bile zajedno", ispričala je ona.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.