Beograd je za vreme Titove vladavine bio pravi magnet za zvezde Evrope i Holivuda. Međutim da li ste čuli za Miška Miloševića i njegovog najboljeg prijatelja Stevicu Markovića – dva Srbina koji su beogradski asfalt izvezli na Zapad.
Nekada je Beograd bio magnet za svetske filmske zvezde kao što su Elzabet Tejlor, Robert de Niro, Džek Nikolson, Alfred Hičkok, Omar Šerif, Alen Delon… Za svima njima ostajali su potoci šampanjca, nepojedene torte visoke po nekoliko metara i cipele uništene od igranja u hotelima “Metropol”, “Moskva” ili u diskoteci “Kod Laze Šećera”.
Čuveni lepotan sa velikih bioskopskih platna, Alen Delon, u Beograd je došao 1958. godine.
Na setu filma “Marko Polo” upoznaje svog dublera Miška Miloševića i njegovog najboljeg prijatelja Stevicu Markovića – dva Srbina koji će Evropsku i holivudsku scenu dobro protresti, iz čiste zabave, kako se kasnije pokazalo.
Beogradski život ova dva zgodna frajera prolazio je u jurenju gradskih lepotica, skakanju sa Savskog mosta, dok su se već odavno pobrinuli da svi zapamte njihove pesnice i da niko ne poželi da stane na put njihovim željama i hirovima.
No sve ima svoj vek trajanja, pa tako i gradske lepotice postanu dosadne, a niko novi u tuču sa njima inače više nije hteo. Beograd je polako bivao tesan za njih.
Tada na scenu stupa Delon kome se Milošević toliko dopao da je odlučio da ga povede sa sobom u Pariz, najpre kao telohranitelja, ali iz toga se rodilo i veliko prijateljstvo.
Ovo je njihova priča...
Miška Miloševića u Beogradu niko nije mogao da zamisli bez Stevice Markovića, tako da nekoliko meseci kasnije Marković lagano, nehajno i ilegalno prelazi granicu i stiže u Pariz.
A Pariz se za ova dva momka pokazao kao nešto veći Beograd – žene ubrzo padaju pred njihovim šarmom, a momci od njihovih pesnica.
Njihov život u gradu na Seni bio je “za klasu” bolji od onog u srpskoj prestonici.
Živeli su na visokoj nozi. Alen Delon im je otvorio vrata čuvenih klubova. Pušili su najbolje cigare i pili najskuplja pića.
Žene više nisu bile tek obične gradske devojke već poznate lepotice, pesnice su letele i levo i desno, nisu marile koga će da pogode.A Delon – oduševljen.
Beogradski mangupi brzo i sigurno postali su centar zabave u gradu svetlosti.
Tako je na jednog od njih, Miška Miloševića, naletela i prelepa Fransis Kanavas, Francuskinja rođena u Alžiru. Naletela i tu se zaustavila kao gromom pogođena.
Ni Miško, sada već čuveni pariski plejboj, nije ostao imun na nju pa ju je čak predstavio i svom prijatelju Delonu. “Šta će ti ova kurva?” bila je Deonova reakcija na novu devojku nestašnog Beograđanina, koji tada za to nije mnogo mario.
Nekoliko meseci kasnije ta “kurva” postaje nevesta koja će zbog ljubavi promeniti čak i ime i postati ni manje ni više nego – Natali Delon.
Da li je Delonu bilo imalo krivo zbog toga, ne zna se. Da li je Milošević bio tužan – ni to se ne zna jer je ubrzo upoznao američku milionerku Sintiju sa kojom je otišao u Holivud.
Nova, viša stepenica, novi Bentli, sunčani bulevari i obećanje filmske karijere naterali su ga da doskorašnjeg prijatelja pobedi na svoj način – uspehom u zemlji snova svakog glumca.
I dok je za Miloševića Pariz bio samo usputna stanica na putu ka Holivudu, za Stevicu će, kako će ubrzo se ispostaviti, biti poslednja.
Ostao je da živi u Delonovoj palati ne poštujući domaćina i njegova pravila.Živeo je isključivo po svojim.
U krevet, iz kojeg nije ustajao pre podneva, svake noći bi dovlačio drugu lepoticu.
Srbima u Parizu, sa kojima se povremeno sastajao u nekiom od kafića, prepričavao je svoje dogodovštine, a legenda kaže da je na jednom prilikom, u kafiću na Jelisejskim poljima, bacio pare pred Delona i poslao ga da kupi novine.
Čuveni “Pari mač” objavljuje u to vreme reportažu o njemu s naslovom "Stevan Marković - najači i najlepši čovek u Parizu".
Njegova osionost ide dotle da je i gospođa Delon, redovno gužvala najfinije francuske posteljine sa Stevicom. I Delon je to znao.
Šamaranje najvećeg francuskog mislioca i filozofa Sartra
Epizode njegovog bahatog ponašanja uključuju otimanje mikrofona od Džonija Holideja, francuskog Elvisa, kako su ga zvali, koga tera da vice "Živeo car Lazar" i "Živeo Miloš Obilić", zatim je tu šamaranje najvećeg francuskog mislioca i filozofa - Žan Pol Sartra na koga su Stevica i ekipa naleteli u čuvenom kafeu "Flor", u pariskom Latinskom kvartu.
Za to vreme, Milošević u Holivudu snima film “Rusi dolaze”.
U međuvremenu je otkačio bogatu Sintiju, privoleo Mikija Runija da mu bude mentor i namerio da nasledi čuvenog Džejmsa Dina. Dok trese Holivudom kao mlad i perspektivan glumac, ni njegov krevet ne prestaje da se trese.
Najpre je dohvatio Barbaru, suprugu svog mentora Runija, pa zatim Natali Vud jednu od retkih glumica koja je igrala na filmu sa Dinom, Miloševićevim idolom, ali je u svoj tefter ljubavnika upisala i velike face kao što su Voren Biti i Elvis Prisli.
Za to vreme pregovori za veliki filmski spektakl "Pad rimskog carstva" uveliko traju.
Miško Milošević, mangup sa beogradskog asfalta, sada pod nogama ima Holivud, a ispred njega je uzbudljiv život zvezde. Zapravo, da li je tako…? 30. januara 1966. Godine Milošević odlazi, kao mnogo puta do tada, u Runijevu porodičnu holivudsku vilu.
Sumnjovo samoubistvo
Naravno, ne da se nađe sa Mikijem, već da provede slatko vreme sa njegovom suprugom Barbarom, da bi samo nekoliko sati kasnije oboje bili pronađeni mrtvi na podu kupatila.
Zvanična istraga pokazala je da je Milošević ubio Barbaru pištoljem koji je bio u posedu Mikija Runija, a da je zatim izvršio samoubistvo.
Nezvanični izvori tvrde da je Milošević najpre zverski pretučen, a zatim ubijen. Prava istina nikada nije dokazana. Miloševića su Beograđani, umesto na filmskom platnu, poslednji put videli na Novom groblju, u kovčegu.
Imao je nepunih 25 godina, a prevoz ostataka i sahranu platio je lično Alen Delon.
Posle njegove smrti usledio je niz neobičnih događaja u Holivudu.
Sintija je četiri godine kasnije za ubistvo Miloševića optužila Kerija Granta. Grant je to negirao, ali je Sintija 1973. pronađena mrtva u prtljažnjiku automobila. Bila je vezana i pretučena do smrti, a njeno ubistvo nikada nije razjašnjeno.
Za to vreme Stevica Marković je krčio svoj put
Uspeva da se domogne najviših pariskih krugova i postane prijatelj porodice Pompidu. Otvara mu se ceo jedan novi svet, svet bahanalija i orgijanja sa samim kremom francuskog društva.
U njima je učestvovala i buduća prva dama Francuske, Klod Pompidu, koju je Stevice lično fotografisao u ne baš laskavim pozama.
Te fotografije, nakon što je Žorž Pompidu izabran za predsednika Francuske, postaju sporan segment u diplomatskim odnosima između Francuske i Jugoslavije, a Marković postaje blago nepoželjan u francuskom visokom društvu. Ali on nije odustajao.
Njegov sledeći plan bio je da skupi 50.000 maraka i da u Beogradu otvori prvi privatni servis za pranje automobila.
Međutim, kako to obično biva, taman kada se nazirao izlaz iz sve opasnije situacije u Parizu, stvari su krenule naopako.
Sakupljeni novac je ubrzo prokockao pa je morao da pronađe druge izvore finansiranja. Poslednja, a kako se ispostavilo i kobna slamka za koju se uhvatio, bile su ucene.
Na pariskom đubrištu Elankur je prvog oktobra 1968. klošar Žan Aro pronašao leš upakovan u najlonsku kesu.
Nađen je na smetlištu sa penisom u ustima
Bio je to raksomadano telo Stevice Markoviće u čijim ustima se nalazio njegov sopstveni penis. Alen Delon i njegov kum i šef korzikanske mafije Fransoa Markantoni bili su glavni osumnjičeni za ovo ubistvo, ali ni ono nije nikada razrešeno.
Afera "Marković" imala je tamnu pozadinu čiji je mrak progutao mnoštvo svedoka i prijatelja dvojice Beograđana. Nekoliko njih bilo je ubijeno i to na različitim geografskim tačkama.
U Briselu je ubijen Uroš Milićević, u Holivudu Krste Popčevski, a na Kopaoniku Boris Ackov. Preživeli svedoci su zahvaljujući ćutanju obezbedili sebi život.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
