Samo tokom ove godine 21 osoba našla se u kandžama trgovine ljudima, a među njima i šest maloletnika.
U najvećem broju reč je o žrtvama seksualne eksploatacije. Problem trgovine ljudima usled opšteg trenda izolacije postao je još manje vidljiv, smatraju stručnjaci, a tokom pandemije primećeno je i da trgovci ljudima pronalaze nove načine eksploatacije i vrbovanja, te se dobar deo "posla" sada odvija onlajn.
Da globalni fenomen kakav je trgovina ljudima ne poznaje za granice i različite životne okolnosti pokazaju najnoviji po daci koje je saopštilo Ministarstvu unutrašnjih poslova za tekuću godinu povodom Svetskog dana trgovine ljudima. Tokom ove godine podnete su krivične prijave protiv 22 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima na štetu 21 osobe.
Kako je rečeno, među žrtvama je 15 punoletnih i 6 maloletnih osoba, dok je 12 osoba ženskog pola. U najvećem broju reč je o žrtvama seksualne eksploatacije.
Ovi užasavajući podaci oslikali su veličinu problema koji predstavlja trgovina ljudima, toliko velikog da ni globalne poteškoće poput pandemije korona virusa gotovo da ne utiču na njega, makar ne u pozitivnom smislu.
SOS linija organizacije ASTRA, posvećene iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, od početka godine zabeležila povećanje broja poziva Timu za podršku žrtvama od preko 70 odsto.
Ono što je takođe postalo evidentno tokom kovida, a vezano je za trgovinu ljudima kod nas, ali i u svetu, jeste da je taj vid organizovanog kriminala usled opšteg trenda izolacije ljudi postao još manje vidljiv. Trgovci ljudima pronalaze nove načine eksploatacije i vrbovanja žrtava, a deo "posla“ počinje da se odvija onlajn. Osim toga, trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije, na primer, prenosi se u privatne prostore - kažu za "Blic" iz organizacije ASTRA.
U prvih 6 meseci 2020. ASTRA je, kažu, identifikovala 24 žrtve trgovine ljudima: 20 muškaraca (radna eksploatacija) i tri žene (dve seksualna eksploatacija, jedna prinudni brak) i jedna devojčica (prinuda na vršenje krivičnih dela).
"Pozivi upućeni SOS telefonu nisu se odnosili samo na nove slučajeve, već su nam se javljali i stari korisnici; neki zbog gubitka posla, neki zbog straha da će ga izgubiti, a neki usled produbljene ekonomske krize i nedostatka osnovnih sredstava za život. Pored toga, povećan je i broj poziva koji su se odnosili na porodično nasilje. U nekim slučajevima to su bile nama već poznate klijentkinje koje nažalost žive u situaciji nasilja, a javljale su nam se i druge žene, koje nisu žrtve trgovine ljudima, ali kojima je potrebna pomoć jer trpe nasilje od strane svojih ukućana i partnera. Njih smo upućivali nadležnim institucijama i Autonomnom ženskom centru ", objašnjavaju iz ove organizacije.
STAROSNA GRANICA SBE NIŽA
Ono što ipak najviše zabrinjava jeste da je starosna granica trgovanih devojčica sve niža.
"Starosna granica trgovanih devojčica sve niža i da trenutno iznosi 12-13 godina. Takođe, poreklo žrtava se u poslednjiH petnaestak godina promenilo, i dok su to ranije bile mahom strane državljanke poreklom iz Rumunije, Bugarske, Rusije, Moldavije itd., danas oko 70 odsto trgovanih žena i devojčica na prostoru naše zemlje čine državljanke Srbije", kažu u ASTRI.
KO SU DANAS TRGOVCI LJUDIMA?
Iako često upotrebljivan termin "trgovina ljudima", činjenica je da malo ko zna šta sve zapravo on podrazumeva. Bolje razumevanje termina vernije bi prikazalo koliko je taj fenomen sveobuhvatan i zazire u sve životne sfere.
Nepoznanica je šta sve zapravo spada u trgovinu ljudima. To su: seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija, prinudni rad / radna eksploatacija, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje), prinudni rad u kući, prinudni brakovi - objašnjavaju iz ASTRE.
Samim tim, najkraći odgovor na pitanje ko su danas trgovci ljudima jeste da to može biti apsolutno bilo ko iz naše okoline, pa čak i osobe koje poznajemo duži vremenski period i sa kojima imamo već izgrađen odnos međusobnog poverenja, iako se, kako kažu, pretpostavlja da su to neki očigledni kriminalci na osnovu čije pojavnosti odmha znamo da treba da ih se klonimo.
Međutim, istina je drugačija.
"To ponekad mogu biti naši poznanici, potencijalni poslodavci, za koje se ispostavi da to nisu, ili čak i bliski ljudi – rođaci ili partneri, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period. S druge strane, slučajevi otmice mogu biti nasumični, ali je vrlo verovatno da je otmičar vrebao žrtvu ili sa njom na neki način stupio u kontakt ", kaž u organizaciji Astra.
Razvitak modernih tehnologija odnosno široka upotreba društvenih mreža trgovcima ljudima su dodatno olakšali posao.
"Imajući u vidu procvat socijalnih mreža, vrbovanje žrtava neposrednim onlajn kontaktom ili putem lažnih poslovnih ponuda dodatno je olakšano i skrajnuto od očiju javnosti",upozoravaju iz ASTRE.
PRODALA DETE PA PRIJAVILA NESTANAK
Slučaj iz Banjaluke o kome smo u martu ove godine pisali možda i najbolje prikazuje koliko je problem trgovine ljudima kompleksan i u kombinaciji sa sistemom koji ne funkcioniše, može biti poguban.
Naime, policija je tokom akcije sprečavanja prosjačenja na području Banjaluke u martu privela maloletnu devojku s četvoromesečnom bebom. S obzirom da se radilo o maloletnici, slučaj je nakon ddokumentovanja u banjalučkoj policiji prosleđen nadležnom Centru za socijalni rad u Banjaluci.
Daljnjim proverama službenici Centra dolaze do informacije da je privedena maloletnica u stvari dete čija je otmica još pre dve godine prijavljena na području Mostara!
Ispostavilo se da, kako se radilo o pripadnici romske populacije, nadležne službe nisu davale značaja ovoj prijavi, koju je zvanično podnela majka devojčice, niti se uopšte znalo za ovaj slučaj, sve dok majku na telefon nisu pozvali službenici Centra za socijalni rad iz Banjaluke.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
