Deo javnosti i struke se uplašio da bi otrovni gasovi posle eksplozije u Bejrutu mogli da stignu do Srbije. Docent dr Dušan Veljković sa Hemijskog fakulteta je rekao da, sedam dana posle eksplozije, nije povećana koncentracija azot-dioksida u vazduhu.
Dušan Veljković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da nije zabrinut iz dva razloga.
Prvo, kaže da nije sva količina amonijum-nitrata koji je eksplodirao prešla u opasni azot-dioksid. Deo je izgoreo pa postao običan azot, koga i inače ima u vazduhu.
Drugi razlog je, kaže Veljković, činjenica da se azot-dioksid dobro rastvara u vodi, a na putu do Srbije mora da prođe preko mora.
Govoreći o amonijum-nitratu, koji je eksplodirao u Bejrutu, Veljković je naveo da je to bela, čvrsta, kristalna supstanca koja je hemičarima veoma dobro poznata i ne nalazi se samo u industrijskim postrojenjima, nego ju je moguće pronaći i kao rudu.
Zbog toga, kako kaže, čudi da je došlo do eksplozije jedne tako poznate supstance.
Amonijum-nitrat ima više namena, ali dve su osnovne, ističe Veljković. Koristi se kao veštačko đubrivo i kao komponenta za eksplozive. Kaže da ga nije tako lako zapaliti i da su potrebne temperature za eksplozije kao u Bejrutu iznad 400 stepeni po Celzijusovoj skali.
Međutim, kod amonijum-nitrata je nezgodno što on u sebi već sadrži kiseonik i za eksploziju je potrebna samo visoka temperatura.
Objašnjava je vrlo retko uzrok ovakvih eksplozija "viša sila" i da se to događa ili zbog nestručnosti ili zbog neodgovarajućih uslova.
Veljković je naveo da je neodgovorno čuvati šest godina amonijum-nitrat u skladištu u samom centru grada. Kaže i da stručnjaci često upozoravaju vlasti na razne opasnosti, ali da one ne reaguju zbog nedostatka sluha, sredstava ili drugih razloga.
