Povrede intelektualnog vlasništva putem kriminalnih dela počinjenih na internetu nanose privatnom sektoru na globalnom nivou štetu od jednog biliona dolara godišnje, utvrdili su istraživači konsultantsko-revizorske kompanije Dilojt (Deloitte).
Usporavanje ekonomije i rastuća nezaposlenost mogli bi dodatno da povećaju broj sajber-napada bivših zaposlenih koji su motivisani željom za osvetom ili zaradom, navedeno je u saopštenju.
U Evropi, poseban problem za sigurnost na internetu stvaraju velike razlike u iskustvu i sposobnosti pojedinih država da obezbede odgovarajuću zaštitu, pa bi stoga prioritetni trebalo da budu međudržavna saradnja i izjednačavanje nivoa zaštite.
Državna tela treba da odbace praksu pripreme za jedan veliki sajber-napad i da razviju sistemsku strategiju zaštite od kriminala na internetu koja će funkcionisati na svakodnevnom nivou, preporučili su istraživači Dilojta.
"U Srbiji očekujemo dalje jačanje regulative informacionih sistema u vezi sa sigurnošću. Država bi trebala jasnije da definiše uloge i ovlašćenja, kao i obaveze tela koja će biti zadužena za sve aspekte sigurnosti", izjavio je viši rukovodilac u Dilojtu Aleksandar Andrejin.
On je dodao da kompanije moraju biti svesne činjenice da pitanje sigurnosti prevazilazi ulaganja u hardver, softver ili usklađivanje sa međunarodnim standardima poput ISO 27001.
Veliki problem je u činjenici da se sajber-kriminal razvija brže od mera zaštite, pa je riziku izloženo sve što zavisi od interneta. Privatni podaci, intelektualno vlasništvo, infrastruktura, pa čak i vojna i nacionalna sigurnost ugroženi su zbog namernih napada, ali i sigurnosnih propusta nastalih iz nehata.
Povrh toga, trenutna globalna ekonomska kriza povećava nivo ugroženosti, pa tradicionalni pristupi sigurnosti na internetu više nisu dovoljni. Rešenje leži u uspostavljanju jedinstvenih međunarodnih standarda zaštite koji se mogu uvesti na osnovu saradnje svih zainteresovanih strana - državnih uprava, privatnog sektora i građana, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
Usporavanje ekonomije i rastuća nezaposlenost mogli bi dodatno da povećaju broj sajber-napada bivših zaposlenih koji su motivisani željom za osvetom ili zaradom, navedeno je u saopštenju.
U Evropi, poseban problem za sigurnost na internetu stvaraju velike razlike u iskustvu i sposobnosti pojedinih država da obezbede odgovarajuću zaštitu, pa bi stoga prioritetni trebalo da budu međudržavna saradnja i izjednačavanje nivoa zaštite.
Državna tela treba da odbace praksu pripreme za jedan veliki sajber-napad i da razviju sistemsku strategiju zaštite od kriminala na internetu koja će funkcionisati na svakodnevnom nivou, preporučili su istraživači Dilojta.
"U Srbiji očekujemo dalje jačanje regulative informacionih sistema u vezi sa sigurnošću. Država bi trebala jasnije da definiše uloge i ovlašćenja, kao i obaveze tela koja će biti zadužena za sve aspekte sigurnosti", izjavio je viši rukovodilac u Dilojtu Aleksandar Andrejin.
On je dodao da kompanije moraju biti svesne činjenice da pitanje sigurnosti prevazilazi ulaganja u hardver, softver ili usklađivanje sa međunarodnim standardima poput ISO 27001.
Veliki problem je u činjenici da se sajber-kriminal razvija brže od mera zaštite, pa je riziku izloženo sve što zavisi od interneta. Privatni podaci, intelektualno vlasništvo, infrastruktura, pa čak i vojna i nacionalna sigurnost ugroženi su zbog namernih napada, ali i sigurnosnih propusta nastalih iz nehata.
Povrh toga, trenutna globalna ekonomska kriza povećava nivo ugroženosti, pa tradicionalni pristupi sigurnosti na internetu više nisu dovoljni. Rešenje leži u uspostavljanju jedinstvenih međunarodnih standarda zaštite koji se mogu uvesti na osnovu saradnje svih zainteresovanih strana - državnih uprava, privatnog sektora i građana, navedeno je u saopštenju.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
