Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Ovaj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.
Za ovaj dan u našem narodu se vezuje veliki broj običaja i radnji:
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti “oskudna i bolešljiva”.
Domaćice i poslodavci obavezno treba da urade ove stvari:
Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi po kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Na ovaj dan u svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice. Naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.
Veruje se da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voća, kako bi mu se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom, te je on kasnije služio za razna isceljenja.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
Brojni su i krstovdanski vašari, a najveći je onaj u Gornjoj Pčinji.
(Mondo/Opanak)
