Srpska dobrovoljačka garda, ili kako ih je narod popularno nazivao "Arkanovi tigrovi", osnovana je 11. oktobra 1990. godine.
Nedaleko od Velike Plane nalaze se tri crkve brvnare. O dvema se ne zna puno, međutim za treću se zna dosta. Podigao ju je smederevski vojvoda Vujica Vulićević 1818. godine,a po predanju, učinio je to kada je shvatio da je učestvovao i organizovao ubistvo vožda Karađorđa. Vojvoda se tada pokajao a crkva, odnosno danas manastir, po tom događaju je poneo ime - Pokajnica.
Upravo u ovom manastiru je 11. oktobra 1990. godine, Željko Ražnatović Arkan osnovao Srpsku dobrovoljačku gardu.
Istina, puno zapisa o formiranju ove jedinice nema a neki od njenih članova govorili su da je osnovana i nekoliko meseci ranije. Međutim, Arkan je sam ranije tvrdio da je ova paravojna formacija osnovana upravo na ovaj datum i upravo u ovom manastiru.
Zbog čega je baš manastir odabrao, nije poznato, ali se kao mogući razlog ističe to što je u našem narodu, kroz istoriju bio običaj da armije, pred odlazak u neku veliku bitku, odu u crkvu, pričeste se i dobiju blagoslov i molitvu za uspeh u borbi.
Imajući u vidu da je jedinica koja se popularno nazivala "Arkanovi tigrovi" kasnije završila na vrućim ratištima rata koji je našu zemlju drmao tokom devedesetih godina, gorenavedena teorija potpuno je opravdana.
Kako i zbog čega je osnovana garda?
Politička situacija u državi nije bila dobra. Tenzije su eskalirale i bilo je jasno da će do oružanog sukoba doći. Kako je Milorad Ulemek Legija napisao u svojoj knjizi "U tigrovom gnezdu" Arkan je gardu osnovao revoltiran potezima naših političara koji su zemlju hteli da brane "za stolovima uz pečenje i piće".
"Na ideju o osnivanju Garde Arkan je došao kada je video kako se razni likovi poput Šešelja i Vuka (Draškovića) muvaju među navijačima, pokušavajući da ih privuku u svoje partije. Arkan je mislio da ako već treba da se uradi nešto za sve ugroženiji srpski narod, onda to treba da bude konkretno, a ne da se ide po kojekakvim mitinzima i ždere jagnjetina" stoji u knjizi nekadašnjeg člana ove jedinice.
Arkan, koji je bio poznat kao vođa navijača Crvene zvezde, članove garde vrbovao je uglavnom na severnoj tribini. Kako je više puta isticao, "to nisu bili kriminalci već patriote koji su spremni da se žrtvuju za svoju zemlju".
Da se neki jesu žrtvovali, jesu. Da je među članovima garde, pored navijača, sitnih kriminalaca i profitera bilo i onih koji su se prijavili iz čistih patriotskih ubeđenja, jeste. Ali da su brojne kontroverze pratile ovu jedinicu od momenta njenog osnivanja kao i da je dokazano da su njeni članovi počinili ratne zločine na teritoriji Hrvatske i BiH, i to je, nažalost, tačno.
Mnogi od zvučnih imena kriminalnog miljea prošli su kroz gardu
Sedište garde bilo je u Erdutu. Na tu bazu gledalo se kao na sklonište od spoljnog sveta, policije, zakona. U jednom od svojih intervjua, Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan rekao je:
"Kada me je Arkan vodio kroz spavaonice, u jednoj je zastao i rekao kako u njoj ima 250 godina zatvora".
I tačno je da su momci sa debelim dosijeom neretko dolazili ovde.
"Mnogi ni onda, u vreme kad je Garda postojala, mada ona i danas delimično postoji, ne znaju kakvo su drugarstvo i jedinstvo vladali u njoj. Zato tvrdnje da je to bilo nekakvo društvo propalica koji su samo hteli da se sklone od ruke zakona i da su tamo došli kako bi pljačkali i ubijali vređa sve mrtve i žive i nisu tačne" napisao je Legija u knjizi koju je objavio 2018. godine.
U Gardi je bio i Luka Bojović, kriminalac i sin tadašnjeg direktora zoološkog vrta i Arkanovog prijatelja - Vuka Bojovića.
Svojim trudom, Bojović je brzo napredovao u čin potporučnika a Rade Rakonjac, Arkanov prijatelj, telohranitelj i pukovnik u Srpskoj dobrovoljačkoj Gardi, opisao ga je kao najhrabrijeg gardistu i najvećeg Srbina među njima.
Ratni zločini i sprega sa državom
Srpska dobrovoljačka garda povezuje se sa zločinima nad civilnim stanovništvom na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine tokom rata devedesetih godina prošlog veka.
Protiv Arkana je 1995. podignuta optužnica u Haškom tribunalu za ratne zločine međutim pred sud nije izašao jer je ubijen 2000. godine a iz cele Garde, pred sud je izašao samo jedan član jedinice.
Naime, veruje se da se u bazi u Erdutu zatvaralo, mučilo i kasnije ubijalo nesrpsko stanovništvo, o čemu je pred sudom u Hagu svedočila i žena zaposlena kao kuvarica u bazi. Takođe, na teret im se stavlja ubijanje civila po selima kao i ratno profiterstvo.
Legija se, međutim, u svojoj knjizi sa time ne slaže ističući da su optužbe kojima se "tigrovima na teret stavljaju pljačke frižidera, šporeta i video-rekorderdera" smešne.
Ipak, po njegovim rečima, sprega sa vlastima je postojala.
"Prema Gardi se i dan danas čini nepravda tako što se ona naziva paravojnom formacijom. To nije tačno. Od svog pojavljivanja na vukovarskom ratištu, Garda je stavljena pod komandu tadašnje JNA, a kasnije pod komandu Srpske vojske Krajine" navodi on.
Zbog sumnji da je Garda dejstvovala po naređenjima državnog vrha a ne, kako se često govorilo direktno po Arkanovim komandama, ispituju se i pred sudom u Hagu odgovaraju Jovica Stanišić, načelnik Državne bezbednosti, kao i Franko Simatović, njegov savetnik i čovek kome se na teret stavlja da je bio komandant "Crvenih beretki".
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
