Prvi put su objavljene u knjizi "Srpske narodne poslovice" 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.

Ovo su neke od tih izreka, kako ih je zapisao (i opisao) Karadžić:

"Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila" (kaže se za lajavu ženu)

"Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!" (kada sahrani muža)

"Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati."

"Žena pijanica - gotova bludnica."

"Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo."

"Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna."

"Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve."

"Ženu, decu i psa treba biti i hraniti."

"Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati."

"Kada žena plače pitaj je šta hoće."

"Lajava žena, često puta bijena."

"Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu."

"Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam."

"Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra." (preti poneki čovek svojoj ženi)

"Ni u moru mjere, ni u ženi vjere."

"Opasala se jezikom k’o kuja repom." (kaže se za lajavu ženu)

"Pruža pogan jezika kao krava pos*an rep." (kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)

"Žene su da zbore, a ljudi da tvore."

"Žena i zmija se u glavu udaraju."

"Gori je ženski jezik no turska sablja."

(Mondo/Istorijski zabavnik)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.