Da li ste znali ovo?
Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa strašnim stradanjima i pošastima. Zato možda i ne čude ovakve izreke koje, nekome sa strane, mogu delovati morbidno i "nenormalno".
Neke od ovih izkreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma.
Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
Ovo su neke od tih izreka:
Nosi kao čuma decu – "čuma" je narodni naziv za kugu.
Reč je o strašnoj zaraznoj bolesti koja je u prošlosti odnela stotine hiljada ljudi širom Evrope, a i u Srbiji. Najviše su stradali najosetljiviji – deca.
Niko nije prorok u svom selu – po predanju, ovo je rečenica Isusa Hrista koju je uputio meštanima svog rodnog mesta koji ga nisu prihvatali kao Božijeg glasnika.
Maca ti je pojela jezika – u engleskoj mornarici, za manje prekršaje, poput nepoštovanja nadređenih, spavanja na straži ili pijanstva, izgrednici su bili kažnjavani šibanjem bičem sa devet šiba koji se zvao “Mačka sa devet repova”.
Bol je bio toliko jak da je veliki broj žrtava nakon izvršenja kazne neko vreme bio potpuno nem.
Smeje se k’o lud na brašno – postoji teorija koja smatra da izraz ima makedonske korene.
Tamo je postojao običaj da se duševni bolesnici (koji su se često i histerično smejali) leče uz molitve nad brašnom od kojih su zatim pravljeni hlepčići koje bi ovi jeli.
Budi dobra da ne budeš modra – izreku je zapisao Vuk Karadžić u knjizi "Srpske narodne poslovice" 1849. godine uz objašnjenje da tako muž preti svojoj ženi, a danas nam govori o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
Pored ovih ima još izreka u srpskom jeziku koje koristimo manje ili više, evo šta je smisao neke od njih:
Dobavio se k’o ćelav kape - ovu izreku naš narod koristi u trenucima kada se domogne stvari koju je dugo priželjkivao.
Pala Mara, pala Sara - nije bitno koja, bitno da padne. Pomalo šovinistička izreka, ali poenta je jasna – svejedno je ko, samo nek’ neko nešto uradi.
Dok ti konju objasniš da je konj, počneš i sam da njištiš - svi smo barem jednom iskusili onu groznu situaciju kad nekome nešto pokušavam da objasnimo i nikako nam ne ide od ruke jer nas ta osoba ne razume. Dakle, ponekad je bolje jednostavno dići ruke – dok ne "pronjištimo".
Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono - došla su takva vremena da je dosta onih koji mogu i hoće da pomognu, ali pod uslovom da se o tome čuje na sav glas. Ova izreka apeluje na suprotno – pomozite i nemojte pričati.
Hoćeš vatru koja ne peče - Tražite nemoguće? Svi smo to bar jednom pokušali da pronađemo…
Strah je pola nesreće - nemojte se plašiti, smirite se i sve će biti u redu. Znamo da zvuči teško, ali dajte sve od sebe da kontrolišete svoje strahove.
Vila se vila gde nije bila - prilagoditi se na bilo kakve promene (pozitivne ili negativne) nije nimalo lako, pa je zato naš narod smislio ovu izreku.
Korila koza ovcu / Smejala se kuka krivom boru - baš kao i "Smejala se šerpa loncu". Ova izreka nam govori da moramo prvo da sagledamo sve svoje vrline i mane, pre nego što počnemo da osuđujemo druge ljude i da im se smejemo.
Račvast kolac u zemlju ne ide - gde je nesloga tamo nema ni napretka.
(Mondo/Dnevno.rs,Opanak.net)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
