Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola i hrišćanskog "nevernika" koji je sumnjao u Hristovo vaskrsnuće .

Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.

Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

U nekim krajevima se veruje da štiti od vukova.

rbi veruju da na Tomindan ne treba nikuda putovati, pa postoji i izreka "Sveti Toma, sedi doma". Zbog toga razmislite još jednom ako ste planirali danas negde da putujete!

Srbi veruju i da je Sveti Toma od oblaka oduzeo pečat zahvaljujući kojem narodu donosi kišu kao blagodet, a ne oluje koje uništavaju sve pred sobom. Srbi veruju i da bi Sveti Toma, kad bi se naljutio, zemaljskom svetu mogao da donese i drugi potop, ali u tome ga koči Presveta Marija, koja ga nadgleda.

Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za "neverovanje" Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu.

Sveti Toma jedan je od dvanaest velikih apostola. Njegovom sumnjom u vaskrsenje Hrista, dobila se nova potvrda tog čudesnog događaja. 

GOTOVO JE, POČINJE ZIMA

U Leskovačkoj Moravi se Tomindan dovodi u vezu sa vukovima, pa ovog dana niko nije radio, kao i u Levču i Trniću. U u istočnoj Srbiji se verovalo da je dragocena lekovita mast zeca ulovljenog na ovaj dan, pa su je čuvali radi izlečenja od kostobolje i radi lakšeg porođaja. Takođe, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od danas već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.

„A Toma koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe ondje s njima kad dođe Isus.

A drugi mu učenici govorahu: vidjesmo Gospoda. A on im reče: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću vjerovati.

I poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: mir vam.

Potom reče Tomi: pruži prst svoj amo i viđi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran.

I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj.

Isus mu reče: pošto me vidje vjerovao si; blago onima koji ne vidješe i vjerovaše.”

Posle silaska Duha svetog, apostoli su kockom odlučivali kuda će ići na propoved i sveti Toma dobi daleku Indiju.

Ohrabren Bogom, mnogo je naroda tamo obratio hrišćanskoj veri, ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope.

Između ostalih, obratio je i dve sestre, žene dvojice kneževa Tertijanu i Migdoniju. Knez Muzdije, Tertijanin muž, kome je apostol krstio ženu i sina Azana, osudio je svetitelja na smrt.

Tako je sveti Toma okončao svoj zemni život.

Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. Pošto je stigao kasno zamolio je da otvore grob Prečiste, ali njeno telo ne beše tamo. Bog je već uzeo svoju majku u naselje nebesko. Tako je sveti Toma svojim neverovanjem utvrdio veru u vaskrsenje Isusa Hrista, a svojom docnjom otkrio čudesno proslavljenje Majke Božje.