BLAGO ZBOG KOG SU LJUDI SPREMNI DA UBIJU! SVE O TARTUFIMA: Gde i kako ih pronaći, kakva je potražnja i koja je cena

Stravična tragedija kojoj je prethodila svađa oko tartufa u naselju Jarak nadomak Sremske Mitrovice, bila je povod da se raspitamo kakve su to gljive zbog kojih su ljudi spremni i da ubiju. 

"Što se tiče sezone sad u novembru i decembru ih ima najviše. Laici ih dele na zimske i na prolećno-letnje, a nekih ima i tokom cele godine. Zanimljivo je to da im i cena varira u zavisnosti od doba godine, meseca, pa čak i od lokaliteta. Drugačije se vrednuju ovi naši i oni primorski u Dalmaciji ili Istri. 

Potom se Miša osvrnuo na to da mnogi zaboravljaju da je tartuf mikorizna gljiva, te da se neće pojaviti svake godine na istom mestu.

"On je mikorizna vrsta gljive što znači da živi u simbiozi sa korenom drveta. Ako ga jedne godine pronađete na određenom mestu, nije garancija da ćete ga zateći tamo i sledeće godine. Da li će se formirati plodonosno telo zavisi od mnogih faktora, kao što su temperatura, vlaga, podzemne vode... pa može da se desi da ih nema i po nekoliko godina, a da ih već naredne bude puna šuma.

Pošto žive pod zemljom, na dubini od 1 do 30 cm prilikom sazrevanja tartufi ispuštaju mirise poput belog luka ili starog sira po kojima ih pronalaze brojne životinje i insekti koji se hrane njima i na taj način rasejavaju spore", rekao je MIhajlo i dodao:

"Naseljava pretežno listopadne ali ih ima i u četinarskim i mešovitim šumama. Najviše su zastupljeni u poplavnim šumama ili povremeno plavnim šumama jasena i hrasta ali se javljaju isto tako i u raznim varijantama hrastovih i bukovih šuma u brdskim terenima ali i na terenima viših nadmorskih visina.

Pitali smo ga na koji način je moguće identifikovati tartufe i koliko vrsta postoji na teritoriji rezervata.

"Ja se već 23 godine bavim istraživačkim radom u Specijalnom rezervatu prirode 'Zasavica'. Mi smo 2017. tražili dozvolu od Ministarstva i Zavoda za zaštitu prirode, tom prilikom smo pregledali terenske uzorke i identifikovali 5 vrsta, dok je jedna od njih vrsta belog tartufa prvi put zabeležena na teritoriji Srbije.

Kada govorimo o identifikaciji, teško je samo na osnovu morfološkog izgleda da se za sigurno zaključi koja je vrsta već je potrebno uraditi i mikroskopske analize i uporediti izgled spora. Često se dešava da su neki primerci naizgled isti, ali je laboratorijskim analizama utvrdi da je radi o u potpunosti drugim vrstama i obrnuto.

Spomenuo je da je obuka pasa veoma dugotrajna i da zahteva ogroman rad i strpljenje.

"Najbolja vrsta psa za lov na tartufe je lagoto romanjolo. Što se tiče obuke pasa, ona traje najmanje 35 meseci i može da košta i do 1.000 evra. Čak i posle obuke, veoma je poželjno da sa psom početnikom ide i neki iskusan pas. Svinje se više ne koriste toliko često, jer one kada pronađu tartuf, on neretko završi kao njihov obrok.

Što se tiče područja Sremske Mitrovice, poslednjih godina sve je veća pomama za tartufima. Nažalost, gde god ljudi čuju da mogu lako pare da se zarade, odmah nagrnu. Problem je što kreću da se udružuju u klanove i tu nastaju problemi.

"Čuo sam da je nekoliko puta i na prostoru Obedske bare bilo presretanja pištoljima i noževima, koji se, na svu sreću, nisu završili smrtnim ishodnom", navodi Stanković.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.