U Velikoj Britaniji otkriven je novi soj korona virusa nazvan VUI-202012/01, što je uznemirilo i podiglo na noge svetsku javnost
Nema dokaza da je novi oblik virusa smrtonosniji ili da će drugačije reagovati na postojeće vakcine, ali se pokazalo da je 70 odsto prenosiviji i mora se staviti pod kontrolu, pišu britanski mediji.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je danas da nema dokaza da mutirani soj korona virusa povećava težinu bolesti, iako je zarazniji.
Koliko je nova mutacija opasna, da li će stići u Srbiju i da li ovo znači da će se epidemija korona virusa produžiti u beskraj, za MONDO su odgovorili virusolog dr Dejan Vidanović i doktor veterinarskih nauka dr Milanko Šekler, sa Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, koji u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu rade na istraživanju genoma korona virusa.
To je mutacija virusa koja je primećena u septembru, ali se u međuvremenu pokazalo da je zaraznija nego što se mislilo i zato sada privukla pažnju, kaže dr Milanko Šekler.
"Virus će mutirati i menjati se u pokušaju da ponovo inficira, naročito kako se broj onih koji su preležali kovid ili koji su vakcinisani bude povećavao. To je sve deo prirodnog procesa i ne treba da pravimo paniku, jer to je očekivano. Ne postoje indicije da će ovo biti neki potpuno novi soj niti teži oblik, samo da se lakše prenosi i da veći broj ljudi može da se zarazi. Zato se treba čuvati, važna je izolacija i zaštita, kao i do sada", kaže dr Šekler.
Dr Dejan Vidanović kaže da su mutacije korona virusa promene koje su nasumične, iako se u svetu troši veliki novac da bi se mutacije predvidele.
"Pokazalo se da se brže širi, ali to je možda samo splet okolnosti, jer se recimo desio neki veliki događaj ili okupljanje, zbog kojeg je došlo do većeg širenja. To nije nešto što se prvi put desilo od kada se pojavila korona i nije nešto što se nije moglo očekivati. Ne postoji način da se mutacije spreče, to je prirodan proces, ali male su šanse da će virus da mutira u nešto smrtonosnije. Veće su šanse zapravo da korona bude sezonski virus, da se naviknemo na njega i da ne dođe do lošijeg razvoja situacije. Očekujem da ćemo krajem sledeće godine da izađemo iz cele ove priče", potvrđuje on.
Podseća da ovo nije prvi slučaj mutacije i da su milioni kuna ubijeni nakon što se utvrdilo da su stotine slučajeva kovid-19 povezane s varijantama Sars-CoV-2 koje je nosila ova životinja.
"To deluje surovo, ali jeste bio način da se dođe do višeg cilja, odnosno da se novi soj ne proširi. U tom slučaju, virus je sa čoveka prešao na životinju, mutirao zatim ponovo prešao na čoveka. Ako se uništi kod životinja i ljudi stave u karantin, to je način da novi opasni soj nestane", objašnjava dr Vidanović.
Ipak, pitanje koje muči svet jeste, da li nakon što smo preležali virus ili primili vakcinu, ako dođemo u kontakt sa mutiranom verzijom, može da se desi da vakcina ili imunitet koji smo stekli ne deluju?
"Kod živine imamo korona virus koji je poznat 50 godina unazad i izaziva respiratorne probleme. Ima nekoliko različitih sojeva i koristi se 5 ili 6 različitih vakcina, iako nijedna od njih ne štiti od svih sojeva. Potrebno je da se živina vakciniše sa dve vakcine. U tom slučaju, čak i ako je napadne novi soj, imaće nekakvu zaštitu. To znači da i kod ljudi, ako ovaj virus mutira, vakcina neće biti 100 odsto efikasna, ali će da smanji šanse za loše ishode. Zato je dobro da imamo što više vrsta vakcina", objašnjava virusolog za MONDO.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
