SPC i njeni vernici sutra obeležavaju Materice - praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću.
Kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način sutra deca vezuju majke. Materice se uvek slave drugu nedelju pred Božić.
Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Isto tako se vežu i sve udate žene, koje se "dreše" poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Na Materice se prema običaju sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak. Veruje se i da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre očevi i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano "vezuju" svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone".
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke (matere), a one im se "dreše". U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca "vezuju" očeve, a oni im se "dreše".
Сутра славимо Материце - празник телесних и духовних мајки
Posted by ЧУДО on Субота, 26. децембар 2020.
Материце - Овај дивни празник је део тронедељног циклуса...
Materice se nalaze u središtu tog ciklusa simbolizujući majku u centru porodice, kao čuvara ognjišta i porodične ljubavi, kao onaj koji sve to povezuje, poput stezaljke i duhovnog mosta. Ona je "stezaljka dece" i očeva, ali i porodice i Isusa Hrista, po hrišćanskom verovanju.
Radosni običaj vezivanja na sutrašnji praznik podseća nas da ljubav ne može biti prisilno "vezana" i stečena, ali i da treba za nju nešto učiniti, to jest dati i uzvratiti ljubav.
Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On - Božić - Ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo".
To vezivanje i "drešenje" prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i "drešenja" pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.
Dakle, Detinjci, Materice i Oci su, dakle, naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
