Raskošna slavlja, otmena odela i prelepe haljine, višednevna praznična euforija, mnogo pića, buke i druženja, neke su od ključnih stvari koje čine proslavu Nove godine, ali nije uvek bilo tako...
U prošlim vremenima se slavilo bez velike pompe, skromno, u krugu porodice. Obeležavanje ovog praznika imalo je svoj razvoj, ali i "klizav" datum, pa se nije proslavljalo baš uvek 1. januara, odnosno 31. decembra uveče.
Međunarodna Nova godina kakvu poznajemo danas, našim precima pre 100 godina bila je novost i dugo nisu mogli da se naviknu na novi termin.
Danas, posle dugo vremena, proslava nove 2021. godine neće biti ista. Neće biti većih okupljanja, koncerata na gradskim trgovima, žurki u noćnim klubovima i kafićima.
Pandemija korona virusa okrenula je svet naglavačke, mnoge stvari je promenila, neke unapredila, a neke zaustavila.
Promena načina proslave Nove godine, nadajmo se, samo je privremena, i želje su mnogih da će već sledeće godine nastaviti tradicionalno da se obeležava sa svim onim elementima na koje smo navikli i koji će nam ove Nove godine toliko nedostajati.
Ipak, ovakva situacija podseća nas da Nova godina kako je pamtimo od prošle i nekih prethodih, nije uvek bila takva.
Kroz istoriju ona se obeležavala na razne načine, čak su se i datumi menjali.
U srednjovekovnoj Srbiji, Crkvena nova godina je obeležavana 1. septembra po starom, ili 14. po novom kalendaru.
Uvođenje novog kalendara, ali ne i Nove godine
Pre oko samo 100 godina u Srbiji, obeležavanje Nove godine nije padalo 1. januara, ona se zapravo slavila 14. januara.
Upravo je 1919. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca uvedeno novo računanje vremena po gregorijanskom kalendaru.
Nova godina je počinjala 1. januara, ali se nije posebno obeležavala i imala je samo kalendarski karakter.
Kako Srpska pravoslavna crkva nije prihvatala novi kalendar, od tad je počelo obeležavanje dve Nove godine, ali je novoj Novoj godini trebalo dosta vremena kako bi se izjednačila i prestigla staru.
Sve do Drugog svetskog rata nije se ni na sličan obeležavala kalendarska Nova godina, kao što su praznovani Božić i Nova godina po starom kalendaru.
Nova godina zvanično 1. januara
Nova godina koja pada 1. januara zvanično je uvedena kao državni praznik tek 1955. godine, zakonom o državnim praznicima, a u prethodnom zakonu iz 1929. godine ona je pomenuta kao verski praznik za katolike.
Postoje teorije da je došlo do takve odluke zbog potrebe da svi narodi Jugoslavije imaju zajednički praznik. Smatralo se da je bi to mogla biti jedna od spona različitih identiteta koji bi se integrisali u jedinstveni nadnacionalni identitet.
Međutim, ima i kritika koje kažu da je kontraproduktivno bilo sputavanje ustaljenih tradicija zasnovanih na istoriskoj i regionalnoj zaleđini.
Nova godina u beogradskoj štampi
Beogradska štampa između dva rata, kada je reč o izveštavanju vezano za događaje o Novoj godini bilo je skromno.
Podsećamo, Nova godina se obeležavala 14. januara te su tog datuma i izlazili članci koji su se bavili ovim praznikom. U štampi 1. januara u kontekstu praznovanja nova se godina nije pominjala.
Tek nekoliko tekstova koji se osrvću na staru i bivaju zagledani u novu godinu, i to ne u svakom broju od 14. januara, ali zato pregršt oglasa u kojim vlasnici radnji i firme građanima čestitaju Novu godinu.
Tako je izgledao za novogodišnji praznik beogradski dnevni list "Vreme" koji je izlazio od 1921. do 1941. godine.
Godina vazdušnih pobeda i tragedija
"Prošla 1927. godina bila je godina neverovatnih pobeda čoveka nad vazduhom, ali isto tako velikih i mnogobrojnih žrtava u herojskom osvajanju tog ćudljivog i prevrtljivog elementa", počinje novogodišnji članak u "Vremenu" 14. januara 1928. godine.
Deo teksta se odnosi na osvrt i podsećanje na prošlogodišnje prvo samostalno preletanje Atlantskog okeana u istoriji. Junak ovog poduhvata bio je američki pilot Čarls Lindberg.
Čestitke u štampi
Čestitanje Nove godine putem štampe bilo je retko tokom 20-ih godina XX veka, ali se ono sve više popularizuje i već 30-ih godina veliki broj pojedinaca i firmi čestita na ovaj način.
Tokom 20-ih godina Novu godinu u časopisu "Vreme" čestitali su pojedinci, kao i neka preduzeća. Bilo je samo po nekoliko čestitki i to u izdanju koje izlazi 14. januara. Čestitki 1. januara naravno nije bilo.
Ono što je na neki način simpatično, je oglas u kojem jedna radnja za prodaju kancelarijskog papira, uz čestitku moli svoje mušterije za "obilniju posetu". Tu su i "kartelske" oglas-čestitke preko cele strane na kojoj se reklamiraju 3 jake firme.
Pogledajte kako je to izgledalo:
NOVA GODINA PRE 100 GODINA U SRBIJI: Masovne i simpatične čestitke, prelepe misice, ali NE 1. JANUARA
Koliko je 30-ih godina bilo popularno čestitati Novu godinu pokazuje cela strana iz izdanja 14. januara 1933. godine, na kojoj je oko 100 čestitki pojedinaca, firmi i udruženja. Neke su firme same davale čestitku preko cele strane.
Pogledajte kako je to izgledalo:
NOVA GODINA PRE 100 GODINA U SRBIJI: Masovne i simpatične čestitke, prelepe misice, ali NE 1. JANUARA
10 najlepših u prošloj godini
Novogodišnji broj iz 1929. ulepšan je fotografijama 10 kandidatkinja za izbor za mis Jugoslavije.
Na fotografijama su devojke od 17 do 23 godine starosti.
Čitaoci lista "Vreme" u novogodišnjem broju iz 1933. imali su priliku da negde na polovini izdanja vide simpatičnu sliku devojke iznad koje piše "Srećna nova godina".
Sudeći po štampi novogodišnji duh između dva svetska rata nije ni sličan današnjem, koji je nažalost prigušen pandemijom koronavirusa koja će po mnogim željama za novu 2021. godinu uskoro biti samo ružna prošlost.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
