Ujedinjene nacije saopštile su 5. januara 2001. godine da su "pronađeni dokazi o radioaktivnosti na osam od 11 testiranih područja na Kosovu".
Nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na Kosovu "najopasnijom saobraćajnicom na svetu".
To je bilo devedesetih godina prošlog veka, kada su se na tom području vodile žestoke borbe između srpskih i albanskih snaga. NATO je 1999. godine danima bombardovao Srbiju, između ostalog i uranijumskim projektilima. Gađajući srpske odbrambene položaje, NATO je upotrebljavao i municiju sa osiromašenim uranijumom.
UN su sakrile od javnosti izveštaj u kojem se navodi da je NATO tokom bombardovanja bacio na Kosovo oko 10 tona osiromašenog uranijuma. Taj izveštaj sastavio je šef Misije za prostorni program UN Bakarija Kante.
Izveštaj objašnjava da su NATO snage izvršile bombardovanje u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je izazvalo posledice u lancu ishrane.
Zbog toga su buduće generacije izložene povećanju broja oboljelih od raka i leukemije, pobačaja i deformacija novorođenih beba.
Deo izveštaja šefa komisije UN Bakarije Kantea iz 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije zvanično objavljen. Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.
"Svaki važniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Јedan od najviših zvaničnika UNEP-a /Program UN za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja, potvrdio mi je to. Oni su, zapravo, testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin", naveo je Robert Džejms Parsons, novinar koji je objavio tajni izveštaj UN o posledicama NATO bombardovanja SR Јugoslavije.
Nezavisni novinar, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika, kao i francuskom Mondu, kaže da je to bila prva u nizu "humanitarnih" intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja, poput one koja je razorila Libiju. Parsons je zapanjen što su se SAD i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.
On tvrdi da je u to vreme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Јugoslaviju.
"Tim UNEP-a je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cijenu nije htio da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi", objašnjavao je Parsons.
NATO je, prema Parsonsovim rečima, pokušao da spreči UN da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis - ekipa UN je došla u Srbiju, ali nigdje nisu išli bez pratnje vojnika NATO-a. Vodili su ih isključivo na mesta na kojima nije korišćena uranijumska municija ili na lokacije koje su pre toga očistili.
"Izvještaj koji je posle toga sastavljen je besmislen. Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili. Iz nekog razloga, jednostavno su slušali ono što je portparol NATO-a Džejmi Šej govorio", navodio je Parsons.
Međutim, kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na Kosovo svest o opasnosti od radijacije izazvane rasejanim uranijumom i te kako je postojala. Parsons navodi primer holandskih vojnika koji su upozoreni da na Kosovu ne jedu ništa van vojnih baza u kojima je služena uvezena hrana.
Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije. Ta studija nikada nije završena jer je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila svoje pravo da to zaustavi. Ipak, jedan ruski profesor iz SZO-a dao je nezavršen izveštaj Bartonu.
Posle toga, Barton je tražio da se na Kosovo ne šalju trudnice, kao i da se uvede pravilo da na to područje niko ne može da bude poslat ako ne želi. Barton je nakon toga ostao bez posla iako je već bio smatran naslednikom Sadako Ogate na čelu Komesarijata.
(Mondo/Srna)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
