GLAVNI GRAD ZAMENILI ZA MLEKARSTVO - MLADI PAR OTIŠAO DA ČUVA KRAVE: "U Beogradu ne bi krenuli od nule, nego iz minusa"! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Život na seoski način!

GLAVNI GRAD ZAMENILI ZA MLEKARSTVO - MLADI PAR OTIŠAO DA ČUVA KRAVE: "U Beogradu ne bi krenuli od nule, nego iz minusa"!

Autor Aleksandar Nastevski
Autor Aleksandar Nastevski

"Što da plaćamo stan u Beogradu i jurimo posao kad kod mene u selu imamo i veliko domaćinstvo i od čega da živimo. Bićemo tamo svoji na svome. Ostanemo li ovde, vući ćemo repove dugova i nećemo stići da uživamo u odrastanju dece".

Izvor: Printscreen/RTS

Nije Ivani iz Žagubice, onih studentskih dana, trebalo mnogo da razmisli pa da prihvati poziv tadašnjeg momka, a sadašnjeg supurga, Dejana Gligorijevića da zajednički život nastave kod njega u Radanovcima kod Kosjerića.

U porodičnom poslu Dejanovih roditelja, imali su dobar osnov da pokrenu svoj biznis i situiraju se. Već ima pola godine kako prave posebnu vrstu sira. Maksimalno su uposlili sve kapacite, a uveliko rade na tome da ih prošire.

Možda će vas zanimati

Dejan i Ivana Gligorijević imaju po 24 godine, a po zvanju su diplomirani inženjeni poljoprivrede. Sreli su se na fakultetu u Zemunu, poznanstvo se pretvorilo u ljubav, koja je na kraju krunisana brakom.

"Ako želimo decu, a želimo, rekao sam Ivani, neko od nas će morati da ih čuva. A da jedno ne radi veliki je luksuz, jer nemamo rešeno stambeno pitanje. Da živimo kao podstanari ili uzmemo kredit da kupimo stan trebaće nam dve plate", agrumentovao je Dejan svojoj izabranici pred kraj studentskih dana.

"U Beogradu ne bi krenuli od nule, nego iz minusa"

Predložio joj je da odu kod njega u Radanovce gde se njegovi roditelji na poljoprivrednom gazdinstvu desetak godina bave mlečnim govedarstvom i proizvode 100.000 litara sirovog mleka. Imaju 20 muznih krava, sa bikovima i podmlatkom 40-ak goveda.

"Suština je da smo hteli da gajimo decu, da gledamo kako rastu, da im budemo roditelji. A ne samo da ih rodimo. Da smo ostali u Beogradu morali bi da krenemo ne od nule, nego iz minusa, a u Radanovcima gde su njegovi već dostigli određeni nivo ulaganja smo imali i gde da živimo i čime da se bavimo", objašnjava Ivana šta je prelomilo da sa Dejanom ode u kosjerićki kraj.

U junu prošle godine su se preselili u Radanovce, u istom mesecu napisali diplomske radove, u julu se venčali, u septembru oboje diplomirali.

Mlekarstvo je Dejanovim roditeljima jedini izvor prihoda, a otkupna cena mleka mala. Proizvodnja velika, posao ogroman, ali zarada nije zadovoljavajuća.

"Moji roditelji su odavno maštali o preradi mleka, ali se na to nisu odlučivali. U našem domaćinstvu se duže vreme, ali samo za kućne potrebe, proizvodio sir koji se može i mazati i seći u kriškice. Nije tečan kao većina namaza koji mogu da se kupe po prodavnicama. Pravi se od mleka koje se pasterizuje, zati ohladi i zasiri, i odleži 24 sata u surutki. Sadrži smo mleko, so i maju – sirilo", kaže Dejan i dodaje:

"U frižideru se čuva suva, može da stoji sedam dana. Mnogi koji su ga probali pitali su zašto ga, kad je već ovako ukusan i zdrav, ne proizvodimo za prodaju".

Početkom juna ove godine osmelili su se da komercijalizuju proizvodnju, isključivo po narubždini. Glavnu reč je preuzela Ivana, dok je Dejan više zabavljen poslovima u njivi i štali. Pomažu im njegovi roditelji i mlađi brat.

"Krenuli smo pomoću štapa i kanapa, sa onim šta imamo, ništa nismo kupovali da olakšamo proizvodnju. Hteli smo prvo da vidimo imamo li šansu na tržištu. Sir smo oglasili putem internet grupe 'Mali proizvođači hrane u Srbiji'. Prve nedelje smo prodali 'cela' dva i po kilograma, druge devet, treće 15, posle se ustalilo na 40-ak kilograma nedeljeno", pričaju Gligorijevići.

Više da proizvode sa ovim čime raspolažu – ne mogu. Zapravo, i mogli bi, ali bi sir, kažu, izgubio na kvalitetu. Od ukupne količine mleka koje se proizvede u domaćinstvu Gligorijevića 10-15 odsto se utroši za sir, ostalo se prodaje mlekari. Kako im zakon dozvoljava da sir prodaju na kućnom pragu ili samo u opštini Kosjerić, proizvode ga po narubždini.

"Već smo stekli stalne mušterije, a s obzirom da je dobro krenulo i da mleka imamo dosta, rešili smo da proširimo proizvodnju sa novom opremom u novom objektu. Verovatno još od proleća. Tehnolški projekat je završen, a za objekat sam podneo zahtev za građevinsku dozvolu", objašnjava Dejan Gligorijević.

O povratku u Radanovce presudili su planovi o potomstvu. Od leta naredne godine ispuniće im se san o ljuljanju kolevke i uživanju u odrastanju dece.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

bobi

Postoji izreka "Hvali selo a zivi u gradu" A ja kazem najlepse je u prigradskom naselju.

Goran

Jeste da život na poljoprivrednom gazdinstvu nije lak, ali meni oni deluju kao iz bajke. Srećno!

Seljak

Ljudi vama i jeste mjesto na selu sa vašim zanimanjem. Takođe sam pobjegao iz grada na selo (mada i dalje idem na posao u grad) i osjećam se bolje milion puta. Mladima je grad interesantniji ali vidjećete kako sa godinama dolazi i potreba za mirom, što dalje od gradske vreve. Jeste na selu teže zaraditi novac ali ako neko ima razrađen porodični posao nema potreba da razmišlja o drugim mogućnostima.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU