U selu je spas: EVO KOJI POSAO ne može da propadne, SIGURNA zarada! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

U selu je spas: EVO KOJI POSAO ne može da propadne, SIGURNA zarada!

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe košnica. I još bolje - sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci...

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Svi znamo da je med lekovit i da potražnja za njim ne prestaje... Ispostavilo se da je u pitanju i unosan posao za koji nisu potrebna velika ulaganja, niti preveliko znanje. Ovim poslom mogu da se bave svi, pa i stariji od 50 godina koji, ako ostanu bez posla uvek imaju problem da nađu novi.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe košnica, a napominje da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci."Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje četiri tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra", jasna je računica.

Možda će vas zanimati

"Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina", saopštio je Nacionalni tim za preporod srpskog sela.

 Srbija ima 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a po podacima nekih udruženja pčelara, ima ih čak oko 1.100.000. U Srbiji je 15.000 registrovanih pčelara, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi 30.000 domaćinstava.

KOLIKA SU ULAGANJA

Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema je za alat otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med što sve košta 4.000-5.000 evra. "Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina", navodi Tim.

"Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge", piše u saopštenju.

Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i član tog tima profesor Mića Mladenović obznanili su da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja.

Krkobabić je naglasio da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge.

Šta je pravi med i kako nas sve varaju (FOTO)


"Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje", rekao je on.

Dodaje se da je u Srbiji 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezene su 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara, a uvezene 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima.

Cena meda u EU varira iz godine u godinu od pet do sedam evra za kilogram bagremovog meda i četiri do 4,5 evra za kilogram livadskog.

Med iz Srbije najviše kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina.

Važno je naglasiti da Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela, a da je raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama na raspolaganju čitavih devet meseci.

Po rečima profesora Miće Mladenovića, pčele svake godine oprašivanjem prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije povećaju za 148 miliona evra, te je korist od pčelarstva mnogostruka.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

00:00
Srbiji preti neviđena katastrofa - nastupiće glad ako smesta ne uradimo ovo
Pčele i korona virus - šta će se dogoditi?
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 74

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Deni

Cena kosnice sa rojem 12000 din pa tacno je, kosnica sa dva nastavka DB 6000i roj na 5rama 6000 ali koliko je potrebno hrane i da taj roj stasa u proizvodno drustvo pa 200puta tako a o satnim osnovama i ramovima da se to dopuni do 12 rama da ne pricam.Mala ulaganja hiljade evra a sa ovih 2-3stotine sa kojima zivimo bas su mala ulaganja. 200 drustva tone meda ali 1/3 ne bere med a sa druge strane cena jedva 4€ za bagrem a livadu niko ne gleda. Cujem da krece lekovito bilje kao perspektiva, mozda...

Nana

Hahaha 12.000 kosnica sa rojem ma gde to ima??? A pcela sve manje:5g, prskanje voca kojakakvim hemikalijama,prskanje uopste svega u poljoprivredi..... A onda naidje tu i tamo varoa i slicno......nebuloze pricate......ima tu uloga mnogo kao i truda a zarada....pa i corava koka nabode po neko zrno....

Aca B

Samo za ljude sa sns knjizicom.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU