ĆERO, BRINEŠ ZBOG BESMISLICA: Mika Aleksić odbijao da priča s roditeljima, ovako je opisivao odnos s decom u školi | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

ĆERO, BRINEŠ ZBOG BESMISLICA: Mika Aleksić odbijao da priča s roditeljima, ovako je opisivao odnos s decom u školi

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac
Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Vlasnik čuvene škole glume optužen za silovanje i zlostavljanje. Ovako je govorio o deci i odnosu s njima.

Izvor: YouTube/AgapeShow

Poznati srpski reditelj i učitelj glume Mika Aleksić priveden je zbog optužbi glumice Milene Radulović da ju je silovao dok je bila maloletna. Milena je u svojoj ispovesti ispričala da se sve dogodilo u školi glume, "više od jednom", kada je imala samo 17 godina a Aleksić već 61.

Ovako je Mika pričao o svojoj školi glume, roditeljima sa kojima je odbijao da razgovara i deci, a kroz školu ih je tokom četiri decenije prošlo na hiljade.

"Delim ljude na one čiji je senzibilitet prepoznatljiv u nežnosti, a ne odustaju od toga čak ni kada ih ugrožava. Glumačka senzibilnost ima tu sposobnost da se okrene, preosetljivost, da ih same uništi. Zdrava ličnost mora da brani tu senzibilnost, bez nje nema glume, a s njom je teško", rekao je on.

Možda će vas zanimati

Govorio je i da ga i dan-danas zovu odrasli polaznici škole.

"Jave se, naravno da se jave, to je neki sistem življenja... Koga god da danas sretnete sa lakoćom vam ispriča sve najgore i onda ode. To je uobičajena stvar, da ispričate nekome sve što je loše, životno se ispovraćate i odete. To nije normalno, ali ne možeš da se odbraniš od toga, samo oni imaju to pravo. Neki put su besmislice, njima se čini da je to tako stravično preteće, a besmisleno je, nije dobra postavka, nisu dobro razumeli. Osećaju opasnost a onda shvatiš, ćero, aj se izmakni dva koraka i to će proći pored tebe, jednostavno je", rekao je on.

"Oni nisu deca, oni su mali ljudi, nama je lakše da ih nazovemo deca, ali oni jesu mali ljudi. U većini kuća dete je ravnopravno sa roditeljima, ono odlučuje i može šta hoće, a to ne može, to u životu nikada ne može", rekao je on za RTS.

"Devojčice su zrelije od dečaka"

Za "Novosti" je Mika pričao o ljubavi i deci koja "moraju sama da žele da budu tu".

"Ne mogu ovde da budu mali ljudi čija želja da ostanu nije toliko jaka, ili nije njihova već mamina, tatina, bakina. Nikog od njih nisam zvao. Oni dolaze u ovaj studio i moraju da potvrde svoju želju, ako je iskrena. Vremenom shvate da su svi ti zahtevi potrebni samo njima", pričao je Aleksić  za taj list.

"Devojčice su po pravilu nešto brže u socijalnom zrenju od vršnjaka, a na emotivnom planu postoji ono što sam primetio kao razliku - sve više dečaci ispoljavaju nežnost i romantičnost u odnosu na devojčice".

Ne sme da se laže, u grupi vlada demokratija, poštuje se drugarstvo, nema hvalisanja, samoveličanja, ni ružnog ponašanja. Na čas ne sme da se kasni, dolazi se pet minuta ranije. A kada je neko "lupio glupost, a da ga niko nije ništa pitao", vikao na ulazu u Studio, ide na umivanje. Kada se malo "otrezni", može jasnije da misli. Ima i nepisanih pravila. Dečaci nose košulje, a ne majice i dukseve sa reklamama, a devojčice su uvek u suknjama. Nema ni patika. Obavezne su cipele.

"Sve to mnogo je važno za male ljude. Tražim da uče o svom poreklu, da znaju rodoslov, ko su im bile dede, da li su im bake odlično pevale, divno mesile, ili tkale ćilime. Starije grupe obavezno uče folklor. Moraju da znaju i dobro da pevaju. Od početka učimo dikciju, bavimo se umećem govora. Osim toga, svaka tri meseca moraju da pregledaju zube, jer su važni za govorenje. Ako primetim devijacije na kičmi, stopalima, obevezno ih šaljem lekaru. Ukoliko neće, više ne dolaze ni ovde. Moraju da idu u pozorište, muzeje, na izložbe.... I, pre svega, moraju da nauče da misle."

"Ljubav vam je kao biljka koja je tek iznikla. Mora da se zaliva, da je pazimo i negujemo dok raste. Svaka ljubav je vredna i važna koliko i otkucaji srca. Nema smisla život ako nema ljubavi", govori Mika svojim malim ljudima.

"Nikad ne razgovaram sa roditeljima"

Za "Newsweek" Aleksić je pričao o tome zašto nikada ne razgovara sa roditeljima svojih učenika.

"Roditelji se ponašaju kao vlasnici svoje dece. Ne znaju da se roditeljstvo i uči. U roditeljstvo, i da hoću, ne mogu niti pristajem da se mešam. Osećaj roditeljstva je uvek vezan za emotivnu ucenu. To je dominantan princip koji vlada između roditelja i dece. Na kraju krajeva, ne postoji dobar primer u svetu da roditelj može da bude profesor svom detetu. To je nemoguće. Baš zato što je između ta količina i taj oblik ljubavi. Suština je da se ljubav uči, da se emocije razvijaju i da se mišljenje uči. Taj krug je zatvoren - živiš onako kako misliš. Pre svega moraš da naučiš da misliš, i to je za malog čoveka otkrivanje stvari. Omogućiti malom čoveku da nešto otkrije ili ga navesti na taj put umeće je pedagogije, jer na tom putu on doživljava radost. Onda je učenje lako, spojeno je s takvim zadovoljstvom čak i kad taj mali čovek otkrije da ringla peče. I to je zadovoljstvo. To uzbuđenje što je nešto saznao je neprocenjivo."

"Nije problem učenje nego način na koji se uči. A mali ljudi su uvek spremni da uče, bilo da su 'tupsončići' bilo inteligentni. Pedagog može da izabere i metod igre, kroz koju se lako, ili svrsishodnije, prevazilazi i tegoba, muka odrastanja, tragedija... Može problemom da se barata i kroz pesmu, i kroz Šekspira, Dučića, Zmaja, Duška Radovića, neki zanimljiv sistem. Važno je samo da se ne ukine radost učenja. A to naša škola neizostavno uradi, jer je tako ustrojena. Takav je kadar, tako su naučeni, odnosno nenaučeni, a to je ozbiljan greh. Danas, da biste nešto učili u školi, morate da dobijete odobrenje od roditelja, i to je ta primitivna varijanta u kojoj se roditelji pojavljuju kao vlasnici dece, koji najbolje znaju šta je za njihovu decu najvažnije: šta da uče, šta da ne uče... Inače, celog života sam se gnušao jednog od glavnih 'postulata' roditeljstva da je najvažnije da jedeš, spavaš, hrčeš, da ti je toplo... To nije tačno. Ne prihvatam to. Ne dopuštam da roditeljstvo na bilo koji način uđe u dramski studio."

"Pedagogija ne postoji preko interneta, telefona, papira. Mora da postoji odnos, kontakt, razmena. Da biste prosudili nečiju moć ili nemoć, emotivni naboj, iskrenost, morate da budete dovoljno blizu, da imate 'naočare', da to vidite u oku. Nemoguće je to napisati. Mora da se oseti da li su te reakcije prave ili nisu. Ima pravila koja mogu da budu mudra, da budu saveti, prečice, ali nema ništa bez kontakta. Zašto vam ovo govorim? Ruska škola je jedina koja je ostavila taj princip i ima ta uputstva. Ta škola natera čoveka da ono što uči beleži, piše i videćete da mali Rusi stalno pišu. Kad zaposlite ruku, vi zaposlite i jedan deo mozga, morate da kontrolišete misao, koju pretvarate u rečenicu, i kad se taj proces ponovi nekoliko puta, dođe do toga da brže, drugačije i tačnije dolazite do rezultata učenja. Odnosno onoga što se zove fiksiranje ili pretvaranje u trajno znanje. Taj recept postoji i nema pedagoga na svetu koji to ne zna, a primenjuju ga samo Rusi", rekao je on.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 15

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Terza

Meni ovo sve smrdi na one Holivudske optužbe protiv Trampa ,Vajnštajna, Rona Džeremija!!!!!

Cha

Sve ovo govori da on nije samo jos jedan seksualni prestupnik koji nije zadrzao svoje nagone i silovao, vec jedan tezak preracunati monstrum koji se ozbiljno igrao sa osecanjima dece, oblikovao ih, a onda to iskoristio na najogavniji nacin. 20 godina robija, da istrune u zatvoru i da se malo poigraju i sa njim, takvim "vrlim" gospodinom, oni robijasi sto sluze dozivotne u Pozarevcu.

Jana

Kao neko ko je 7 godina (od I do VII razreda OŠ) bio deo Omladinskog dramskog studija Radio Beograda kod Mike Aleksića, jako jako mi je žao i teško što čitam ovakve naslove :( Ako je ovo istina i ako se dokaže da je Mika kriv za ove optužbe - ovo je katastrofa! Mene za ovu grupu vezuju mnogo lepe uspomene i divna drugarstva. Mika je bio strog, ali nekako pravičan. Sećam se, čitali smo knjigu nedeljno, išli u pozorišta, u poređenju sa drugim učiteljima iz regularne škole - nekako se trudio da nas očvrsne, da nas oslobodi straha od javnog nastupa, da znaš da prihvatiš kritiku, da razmisliš pre nego što nešto kažeš. Kad lupiš neku glupost - on kaže "marš na umivanje!". U početku mi je to jako teško padalo, al onda sam nekako počela da razmišljam, sramota bre da idem da se umivam! Mi, devojčice smo uvek dolazile u suknjama, uredne, čiste kose, bez šminke, bez laka na noktima, prirodne. Dečaci - uvek u košuljama. Svake godine smo donosili potvrdu od zubara da su nam zubi zdravi. Ko je imao govornu manu - išao je kod logopeda. Za letnji raspust smo dobijali literaturu za čitanje, za svaku pročitanu knjigu - kratak izveštaj, o čemu se radi. Sećam se, deca na raspustu, a ja jurim knjige po bibliotekama da stignem da pročitam sve. Da me niko ne shvati pogrešno, ali te neke navike koje mi je Mika tada usadio su me pratile posle ceo život. Prestala sam da se bavim glumom iz sasvim drugih razloga, ali ta ljubav prema knjigama, pozorištu, kulturi generalno je zauvek ostala. Jako mi je žao, ponavljam, što ovo sada čitam. Ja iskreno, nikada nisam primetila ni jednu insinuaciju seksualne konatacije sa njegove strane. To je sve bilo dok je grupa bila u Radio Beogradu. Posle je on otvorio privatan studio. Ja tamo nisam išla, moji roditelji nisu to mogli sa priušte, u to vreme. Svakako, tužno :( Žao mi je mnogo ovih devojaka ako je ovo stvarno istina. Eh Miko, šta sad tebi reći...?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU